Краљевачки ДневИНк 14

СЛЕДИ ГОДИНА ОПТИМИЗМА

Поводом доласка Нове године и Божића граоначелник Драган Јовановић упутио је поруку грађанима Краљева

Минула 2012. година била је веома тешка година, година у којој су били избори на свим нивоима и година у којој смо се и као држава и као град сусрели са многобројним тешкоћама. Чека нас нова 2013. година за коју оптимистички могу рећи да се надам да ће бити много боља него протекла. Кад то кажем пре свега мислим на неколико ствари, пре свега на реализацију пројекта урбане регенерације који је вредан 18 милиона евра, затим на изградњу карго центра и премештање доброг дела робних резерви Републике Србије на подручје Лађеваца за које је од стране Републике Србије обезбеђена кредитна линија од преко 50 милиона евра. Оно што треба посебно нагласити је улазак Краљева у један нови однос према енергетици и оријентација на изградњу малих хидроелектрана.

Ово су само неке од ствари које гарантују да ћемо у 2013. години бити нешто више запослени него што смо били до сада, да ћемо ангажовати наше фирме, нашу грађевинску оперативу и да ће се број запослених у овом граду повећати. Планирамо да се у карго центру, а процес изградње ће трајати две и по до три године, запосли троцифрен број наших грађана.

Са великим оптимизмом улазимо у 2013. годину и ја желим овом приликом да свим грађанима Краљева пожелим срећну Нову годину и срећне Божићне празнике.

Према договору постигнутом приликом посете краљевачке делегације белоруском граду Гродно градоначелник Краљева Драган Јовановић и управник области Гродно Борис Михајлович Казељков путем видео линка пожелели су грађанима два братска града срећну Нову годину и Божићне празнике.

- Прошла су два месеца откако смо потписали Повељу о братимљењу града Гродно из Белорусије и града Краљева из Србије. Тиме су се потврдили изванредни односи између два братска народа. То је темељ на коме ћемо градити наше будуће односе. Сарадња између наших градова и народа већ се потврдила у области културе, уметности и спорта. Оно што је наша жеља је да ту сарадњу проширимо, сходно нашем договору, и на област образовања, науке и нарочито привреде.

У име Градске управе и свих грађана Краљева, и своје лично име, вама, породици, свим грађанима Гродног и читавом белоруском народу желим срећну Нову 2013. годину – рекао је Јовановић.

У новогодишњој поруци Краљевчанима управник области Гродно Борис Михајлович Казељков је потврдио задовољство досадашњом сарадњом са градом Краљевом и изразио жељу да се она, поред спорта и културе, прошири и на привреду.

- Највећа срећа за све грађане је срећа у породици, основ из кога проистиче сваки даљи напредак, па зато грађанима Краљева желим много успеха и среће у наступајућој години – поручио је Казељков.

Краљевачки ДневИНк 13

Изложба у Народном музеју

БЛИСТАВО И СТРАШНО

Изложба „Беким Фехмиу – богатство изгубљено у тишини“ посвећена животу једног од првих југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и једном од већих холивудских глумаца у једном тренутку

Асоцијација Трентино за Балкан присутна је просторима Србије већ петнаестак година, а поред Краљева и Пећи има канцеларију и у Приједору. Све време покушава да на овим просторима пронађе заједничке тачке у смислу заједничког културног наслеђа како би се на један другачији начин радило на поновном уједињавању овог региона. Једна од тачака које на посебан начин повезују територије централне Србије, Косова и Метохије и Босне и Херцегодине је личност недавно трагично преминулог глумца Бекима Фехмиуа.

Аутономна покрајина Трентино са севера Италије финанисрала је организацију иложбе о животу истакнутог уметника под именом „Беким Фехмиу - богатство изгубљено у тишини“. Организаторка изложбе Невена Негојевић идеју о изложби поткрепљује препознатљивом етичком и моралном линијом која карактерише живот југословенског интернационалца који је рођен у Сарајеву, а живео у Београду и Призрену. Од краја осамдесетих година прошлог века, када су сви заронили у национализам, успео је да избегне морално срозавање и остао врло битна централна фигура о којој треба да се прича.

Документарна изложба прати уметников живот од најранијег детињства у Сарајеву и Призрену, преко школовања у Београду, до коначног повлачења из јавног живота Југослававије 1987. године.

- Изложба је подељена на три дела, детињство, каријеру и одлазак из јавности. Састоји се од фотографија, личних докумената и предмета, исечака из новина, а конципирана је тако да Беким сам о себи говори. Трудили смо се да буде што мање текста, и да у бројним интервјуима које је давао од 1961. до 2001. године пронађемо делове који тачно описују ситуацију која се појављује на фотографији – каже Негојевић.

Тако се поред фотографије на којој су Беким Фехмиу и амерички режисер Џон Хјустон на снимању филма Дезертер налази део интервјуа у коме уметник прича о сарадњи са Хјустоном током снимања овог филма. Поред чињенице да је тема изложбе Беким Фехмиу је и водич кроз изложбу и свој живот. Посетиоци тако имају изузетну прилику да виде како је размишљао током свих тих година и на који начин је посматрао ствари које му се дешавају.

- Добро се види тренутак када доживљава велико разочарење, кад се читав његово хоризонт и Југославија руши и запада у катастрофу која се десила. То се види кроз његове интервјуе, јер то врло емотивно доживљава и врло емотивно говори против тога. Негде се види његова трагедија, јер већ 1989. године види шта ће да се деси, да ће доћи до рата и говори о томе, јавно протествује, даје интервјуе, а нико се не обазире на то што говори. Када се све то дешава он у једном тренутку каже да је рођен у Југославији и све што је добро научио је у Југославији. Ако неком треба као такав ту је, ако не треба онда - збогом. То се и дешава зато што га у једном тренутку наша друштва нису требала таквог какав је био, а био је пре свега, космополита, један од првих југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и један од већих холивудских глумаца у једном тренутку – објашњава Невена Негојевић.

Уметничка каријера Бекима Фехмиуа је врло занимљива. У Београд је дошао 1965. године да би уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Како сам каже стигао је као Албанчић из Призрена који осим превелике жеље да постане глумац није знао ни једне речи српског језика. Месецима се спремао покушавајући да савлада акценте који су му чинили непремостиву препреку.

Глумачки живот започео је уписом на Одсек глуме у класи професора Мате Милошевића. Као веома вредан и радан био је добар студент, а по завршетку студија постао стални члан Југословенског драмског позоришта у коме се није богзна колико истакао, јер је добијао углавном епизодне улоге. Незадовољан третманом полако се окреће филму и снима „Топле године“ у коме игра главну улогу. Када 1967. године Александар Павловић почиње снимање филма Скупљачи перја, а Беким Фехмиу добија главну улогу Белог Боре, даје отказ у позоришту и прелази у слободне уметнике.

После успеха на фестивалу у Кану, и кандидатуре за Оскара, Скупљачи перја Бекиму доносе светску славу, а први интерес за њега показују италијански режисери. Након телевизијеке емисије следи снимање филма Одисеј, а старије колеге сећају се Бекима као једног од ретких глумаца који су успели да митског јунака прикажу као човека, а не бога или натприродно биће. Његов Одисеј плаче, нервира се, једе, љути, а Беким је у сваком тренутку приземан у глуми.

Следећи велики корак у каријери Бекима Фехмиуа било је снимање филма Авантурист у Холивуду у који одлази 1969. године као први југословенски глумац. Био је то најскупљи продукцијски подухват тога времена сниман на 23 локације, у коме учествују 23 нације. За време снимања филма сусреће се са предрасудама о Југославији као запуштеној земљи у којој људи немају право на аутомобил, стан и слично, па покушава да се избори са њима. Настојања продуцената да му промене име, које није звучало довљно привлачно, остаће без успеха, јер је Беким поносан на своје које на албанском језику значи благослов. Имена са смисленим значењем имају и сва његова браћа и сестре. Није попустио ни у тренутку када му је предочено да ако не могу да промене име могу да промене главног глумца.

Иако је у филму остварио запажену улогу Авантурист није наишао на повољне критике стручњака. Дубоко уверен у стабилност земље из које долази, веома дисциплинован, радан, етички исправан, Беким Фехмиу није могао да на миру сачека крај телевизијске емисије током које му је било постављено питање како ће се понашати ако у Југославији избије рат.

Након неуспеха Авантуристе враћа се у Европу и све до 1974. године, када је доживео тешку саобраћану незгоду, снима филмове у Италији, Шпанији и Африци, углавном са италијанским режисерима. Након опоравка наставиће да се појављује у мање познатим филмовима све до 1987. године кад се враћа у Југословенско драмско позориште и у представи Мадам Колонтајн игра чак две улоге, Лењина и Стаљина. Током припрема изузетно је незадовољан слабом организацијом рада на представи коју ће напустити непосредно после премијере. Више се не појављује у јавности све до 2001. године када излази из штампе први део аутобиографије под називом „Блиставо и страшно“. У интервјуу поводом изласка књиге објасниће да је антиалбанска пропаганда у Србији постала до те мере застрашујућа да су се, поред разбијања прозора на продавницама Албанаца, дешавале и многе друге ружне ствари због којих је престао да глуми.

Последња кап, која је прелила чашу стрпљења, била је када је у дневној соби затекао сина Улиска који се истраумиран вратио из школе после прича о страхотама које су на Косову правили Албанци.

- Беким говори да неки људи нису хтели да причају са њим, неки су га гледали испод ока, неки покушали да му пруже подршку, а ни сами нису знали шта да кажу, јер је све било сумануто. Иако њега нико директно није повредио атмофера у којој је живео била је до те мере лоша да је видео шта ће да се деси, а нико не реагује на то. Сматрао је да се Југославија распала још 1989. године од када се не појављује у јавности, не даје интервјуе и не снима филмове – каже Негојевић.

Изузетак је последњи филм Џингис кан, снимљен у иностранству, након кога ће се заувек повући у усамљенички живот. Иако је аутобиографију написао још 1985. године први део је штампан тек 2001. Други део није хтео да објави због болести која га је до те мере обузела да је 2010. године извршио самоубиство. Ове године су син Уликс Фехмиу и супруга Бранка Петрић издали и други део књиге, баш онако како је то и беким наговештавао.

Сам назив књиге на идеалан начин описује блистав и фасцинантан живот Бекима Фехмиуа који је у једном тренутку постао врло трагичан.

Током припремања изложбе аутори су успоставили блиску сарадњу са Бранком Петрић која је све време била упућена у то како ће да изгледа, чиме ће да се бави и на које тачке живота уметника се ставља посебан акценат. Помогла је организацију уступањем породичних фотографија и личних ствари Бекима Фехмиуа. Поред личних предмета, шешира Белог Боре из Скупљача перја, колта и опасача из филма Дезертер са посветом екипе најбољем југословенском каубоју, посебно место заузима оригинални рукопис оба дела аутобиографије писаних краснописом.

- Најпотреснији је одлазак из каријере, разочарење оним што се дешава и новински интервјуи из 1987. и 89. и два из 2001. године. Начин на који говори о ономе што се десило је врло потресан и остаља најјачи утисак, а реченица „ако вам требам овакав какав сам... „ на најбољи начин одсликава оно што му се десило и због чега је одлучио да делује неделањем. Иако су појединци веровали да самоубиство има политичку позадину породица каже да оно није политички мотивисано. Иако тешко оболео Беким Фехмиу је био човек са чврстим ставом и јаком моћи одлучивања кроз цео живот. Полажући право на избор изабрао је како ће да живи, како ће да се влада, кад се нико није владао како треба, и на крају како ће да заврши живот. То је одлука, каже Невена Негојевић, коју морамо да поштујемо.

Изложба у Народном музеју биће отворена до 28. децембра.

Краљевачки ДневИНк 12

Дан мајке земље уз шумадијски чај

ПРАВО НА ДОБРУ, ЧИСТУ И ПРАВЕДНУ ХРАНУ

- Краљево један од пет градова у Србији у којима је ове године обележен Дан мајаке земље. - У ресторану „Буренце“ обележен уз шумадијски чај по рецептури „Ракије“ из Ракије

Дан Мајке Земље је манифестација која се обележава у целом свету 10. децембра, јер све више људи увиђа важност здраве и спорије прехране. Terra Madre је пројект Slow Food-a, непрофитне организације која је тoком више од двадесет година прерасла у покрет који данас броји више од 100.000 чланова, а чији је главни мото ,,Свако има право на добру, чисту и праведну храну“.

Terra Madre је уједно и пројект умрежавања малих произвођача, научника и кувара у сврху очувања прехрамбених производа произведених на традиционалан начин базиран на мудрости локалних заједница, а у складу с екосистемом који их окружује.

Еко гастрономски покрет Slow Food настао је у Италији 1986. године, а сада окупља око 150 земаља  и негује специфичну филозофију спорог уживања у храни, али и чувања традиције у исхрани и неговања еколошке свести, која подразумева изузетну бригу о начину производње хране. Настао је као одговор на Fast Food, револт против брзог и нездравог конзумирања хране и брзог живота савременог света , нестанка интереса људи за храну коју једу и нестанка локалних традиција у исхрани.

Покрет Slow Food подстиче споро и дуго уживање у храни, али и свест о сталној одговорности према храни и њеном пореклу, јер наши избори хране утичу на читаву планету, традицију и културу средина из које одређена храна потиче. Осим што треба да буде доброг укуса Спора храна мора да буде произведена тако да не угрожава животну средину и здравље људи. Од свог оснивања покрет је растао и гранао се најпре по Европи, а затим по целом свету. Скупови, конференције, семинари и разне манифестације одржавају се од Бразила и Кеније, до Јапана и САД. Интернационалне манифестације које покрет организује промовишу произвођаче хране који укусну храну узгајају на еколошки одговоран начин. Постоје и потпуно специјализоване манифестације - у градићу Бра у Италији одржава се Cheese фестивал који окупља произвођаче сира, занатлије и конзументе, а у италијанској луци Ђенова одржава се Slow Fish - изложба и презентација морске хране која подстиче одговорно и еколошки свесно уживање у храни из мора.

Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије, а власник Драгана Вељковић каже да се рад целе организације заснива на три основна принципа, добро, чисто и праведно.

- Добро значи да се храна прави од најквалитетнијих сорти воћа и намирница биљног и животињског порекла. Здраво значи да је сам процес производње здрав за околину и људе и да ради на добробит људи и животиња. Поштено значи да сви у ланцу роизводње буду добро плаћени, од произвођача на њиви који производи сировину до готовог производа и да цена буде повољана и коректран за купце, да се поштују права свих од радника и да нема искоришћавања деце у самом процесу производње – објашњава Драгана Вељовић.

Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије која производи ракију од аутохтоних сорти шљива, пре свега црвене шљиве Пожегаче. Осим тога бави се и заштитом црвене ранке, аутохтоне српске шљиве која је пред изумирањем, јер се све мање гаји. Узрок томе је мала родност и све мања исплативост у савременом начину производње ракије. Зато се улажу напори на подизању нових засада из разлога што је црвена ранка најбоља ракијска шљива. Али, намера заљубљеника у ову врсту је и заштита црвене ранке на светском нивоу како би била била препознатљива као искључиво српска шљива. У том циљу планира се формирање Президијума под покровитељством Slow Food организације.

- Када се направи Президијум, и та биљна врста буде заштићена као аутохтона српска шљива, у целом свету биће препозната као наша робна марка. Поред попуњавања апликације о географском пореклу морамо да образложимо због чега сматрамо да је црвена ранка баш српска шљива, да дамо доказ о томе, покажемо да није у масовној продукцији у Србији и да може да се очува као српска шљива. Услов је и да се докаже да могу да се обнове воћњаци и засади и да производња може бити одржива – каже Вељковић.

Поред пет чланова конвивијума постоји и удружење произвођача ракије од црвене ранке. Легитимитет причи о формирању Президијума дају и произвођачи ракије са Гледићких планина који листом ово пиће праве баш од црвене ранке. Процењује се да би читав процес морао да буде завршен до краја селедеће године, али има наговештаја да би до тога могло да дође и пре краја прве половине.

Slow Food организација сваке друге године организује у Торину сусрете произвођача хране који задовољавају основна три принципа. Међу 3000 излагача из 150 земаља света ове године се по други пут нашла „Ракија“ из Ракије са својим производима. На сајму, који је посетило више од 250 хиљада посетилаца, поред ракије из Ракије представљен је лесковачки ајвар, футошки купус, козји сир са Рудника и сир са Старе планине. Сајам је јединствена прилика за посетоце из целе Европе да на једном месту купе здраве и квалитетне традиционалне производе који нису доступни ширем кругу потрошача.

Посета сајму била је и прилика за успостављање контаката са другим произвођачима и размена искустава око формирања Президијума с обзиром на чињеницу да у Србији још није формиран ниједан. Осим производње хране активности организације реализују се и кроз различите едукативне радионице, рад са децом, младима и старима, као и кроз разговоре о здравом начину производње хране, обновљивим изворима енергије, штедњи хране и воде, бризи о људима који немају довољно хране и помоћи у време кад једни бацају док у Африци људи умиру од глади. Тако Slow Food организација постаје и политички покрет који се бори за бољу и чистију будућност.

Дан мајке земље се у целом свету обележава на различите начине. Обележавају га конвивијуми, појединци или удружења грађана у зависности од способности и могућности.

У Србији се ове године обележава на пет локација, Краљеву, Старој планини, Лесковцу, Футогу и Београду. Свако је на овај дан приказао своје произоде, с тим што је у Београду организована Slow Food вечера у ресторану „Фреска“ на којој су презентовани сви slow food производи из Србије, а сама прича представљена широј јавности.

- Други пут обележавамо Дан мајке земље. Пре две године смо у Гледићу организовали традиционално печење ракије и традиционални сеоски ручак у зимском периоду, уз купус, проју и кајмак. Ове године смо решили да промовишемо и Краљево, да кувамо ракију као шумадијски чај зато што је зима и време грејане ракије. Код нас се слатка ракија пије у мсецима који у називу имају слово Р, од септембра до априла, а децембар је право време за то. Решили смо да посетиоцима откријемо традиционални рецепт гледићке слатке ракије, односно шумадијског чаја. Ресторан „Буренце“ уступио нам је простор да, у традиционалном градском амбијенту, кувамо ракију и у сарадњи са њима ракијом, уз мезе од киселог купуса и разне туршије, почастимо Краљевчане – каже Драгана Вељковић.

Обележавању Дана мајке земље у Краљеву присуствовали су представници локалних власти, медија, разниих удружења, пролазници и гости из Италије.

Тајна шумадијског чаја

Шумадијски чај кува се од гледићке љуте ракије која се греје са водом и шећером. Две чаше љуте ракије разблаже се једном чашом воде, дода кашика шећера и стави да проври. У ракију се додаје шпиновани, или на плотни карамелизован, шећер да поправи боју.  Када ракија почне да ври дода се пола чаше воде и служи гостима. Ракија се пије врућа и не сме да се подгрева.

Краљевачки ДневИНк 11

Двери – Покрет за живот Србије

ПОЛИТИЧКО ЧУДО ИЛИ МАЛА РЕВОЛУЦИЈА

- Од тридесет шест одборника Двери у скупштинама десет општина и градова Србије њох двадесет у локалним парламентима Чачка и Краљева. - Двери апсолутни победник избора у дијаспори. - Иако су задовољни учинком својих одборника у локалним параламентима после првих сто дана истекло је стрпљење према новој власти.

На ђурђевданским изборима на српској политичкој сцени појавила се нова политичка снага, Двери – Покрет за живот Србије Иако је преме извештајима Радиодифузне агенције Србије ова странка имала најмању присутност у медијима, а по извештајима Агенције за борбу против корупције најмање финансија од свих учесника, изашла је самостално на изборе на свим нивоима, почев од локалних, преко покраијинских до републичких, али и на оне за председника Србије. У периоду до избора прикупљено је на десетине хиљада потписа подршке, организовано више стотина посланичких и одборничких кандидата, али и контрола гласачких кутија на хиљадама гласачких места. Цела организација изласка на изборе може се сматрати огромним подухватом који су Двери извеле на успешан начин.

Упркос неправилностима, које у Дверима отворено називају изборном крађом, званични податак о 4,34 посто гласова бирача, који су странци поклонили поверење на републичким изборим, сматрају политичким чудом и малом политичком револуцијом. О појави нове, а тако велике политичке снаге, која је самосталним изласком на изборе остварила тако значајан резултат, медији су, каже Бошко Обрадовић, један од оснивача Двери и члан Стерешинства као руководећег органа покрета, углавном ћутали. Ни шест месеци после избора нико из Двери није добио било какву понуду за интервју и објасни разлоге појављивања овакве снаге на политичкој сцени Србије. Никога, каже он, не интересује ко су 200 хиљада људи који су гласали за Двери, какви су планови странке и шта ће она даље радити. Све, верује Обрадовић, само показује колике су размере цензуре којој је подвргнуто српско новинарство.

- Нико нема интерес да се на политичкој сцени Србије појави неко нов, односно сви имају заједнички интерес да ту остану они који већ двадесет година не силазе са ње. Када све то узмете у обзир ми можемо бити изузетно задовољни првим изборним резултатима, али оно што желим да нагаласим јесте највећа изборна крађа у последњих двадесет година постојања српске политичке сцене. Ми смо урадили све што је до нас и пре избора указали да ће бити изборне крађе. У изборној ноћи открили смо крађу и наредних дана почели да износимо доказе, а тек после три, или четири, дана томе су се придружили Српска напредна странка, Демократска странка Србије и Савез војвођанских Мађара, али су врло брзо и одустали од својих тврдњи и борбе против изборне крађе – каже Обрадовић посебно иритиран изјавама актуелног председника Србије који је између два круга председничких избора обећао да ће истражити изборну крађу и казнити починиоце.

Ни шест месеци након избора нема никакве истраге, нити наговештаја о кажњавању оних који су прекрајали изборну вољу грађана. Између два круга председничких избора Двери су организовале низ протеста и протестних шетњи у градовима широм Србије. Последња је под називом „Траговима изборне крађе“ одржана у Београду, а било је присутно више од десет хиљада незадовољних грађана. То је, верује Бошко Обрадовић, пресудно утицало да Борис Тадић, прво у Београду а затим и другим деловима Србије, изгуби изборе у другом кругу.

- Можемо рећи да су Двери, борбом против изборне крађе и режима имеђу два круга председничких избора, пресудно допринеле паду Бориса Тадћа са власти, што сматрамо нашим великим резулатом. На крају тог процеса смо први урадили ствар која никоме до тада није пала на памет. Ушли смо у подруме Републичке изборне комисије и тражили да се уверимо у стање у бирачким врећама. Ту смо заправо доказали изборну крађу, јер смо утврдили да стање у записницима не одговара стању у бирачком материјалу – каже Обрадовић и објашњава да се у тим џаковима налазило и три пута више листића којима су грађани дали подршку Дверима од оног који је уписан у записнику.

Ако се томе дода и велики број неважећих листића, на којима је поред кандидата Двери било заокружено и име са неке друге изборне листе, са правом се сумња на намеру да таквих листића буде што више. На основу егзактних података поднета је кривична пријава против организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу. Шест месеци после избора та кривична пријава још стоји у некој фијоци тужилаштва.

Када се узму у обзир све те чињенице несумњиво може да се утврди да би ови који се данас представљају као борци против криминала и корупције, требало прво да истраже највећу могућу крађу, а то је сигурно изборна крађа. Ово питање Двери константно постављају највишим представницима власти уверени да органи државе који су конституисани на овај начин не могу да имају пуни легитимитет. Упркос свему, и чињеници да због тога Двери немају представнике у републичком и покрајинском парламенту, успели су да обезбеде довољан број одборничких места у десет скупштина општина и градова Србије. Од укупно тридесет шест одборника половина је у парламентима Чачка, Краљева, Љига, Пожеге и Ариља. На самој ивици цензуса били су Пријепоље и Ужице у коме су избори поништени после проглашења коначних резултата који су показивали да су Двери освојиле више од пет посто гласова бирача и тиме обезбедили три места у локалном парламенту. Са образложењем да гласови нису добро пребројани, после новог бројања Двери су остале испод црте која је означавала потребни број гласова за улазак у парламент.

Два најбоља резултата остварена су у Чачку и Краљеву. Двери су у Чачку овојиле 15, а у Краљеву 10 посто гласова бирача, и обезбедили 13 и седам места за одборнике, што потврђује да овај крај представља најјаче упориште странке у Србији, одакле ће се покрет ширити према другим деловима земље.

У девет локалних парламанта Двери су у опозицији, а у скупштини општине Бачка Паланка део владајуће коалиције. Иако се неки резултати у раду скупштине, и на руководећим местима у овој општини, виде указано поверење је и велики тест за читав покрет који треба да покаже да ли је способан да испуни сва обећања дата бирачима.

Мало је познато да су Двери у дијаспори оствариле бољи резултат од свих осталих странака учесница мајских избора. Десет посто укупно освојених гласова бирача из дијаспоре, 30 посто само у Чикагу, и укупна победа у још неколико градова, због малог броја гласова није могла битније да утиче на коначан успех. Иако су задовољни учинком својих одборника у локалним параламентима после првих сто дана кажу да је истекло стрпљење према новој власти.

- Желели смо да будемо политички коректни, дамо шансу да се конституишу сви органе нове власти и покаже каква је њена политика. Инсистирали смо да се она разликује од политике Бориса Тадића, а после сто дана видимо њен континуитет, и не видимо ништа ново. У Европску унију се иде по сваку, а у односу на Косово и Метохију, због стварања границе, ситуација је још гора. Потврђују се договори из Брисела, иако је Српска напредна странка пре избора говорила да ће поништити све договоре Борка Стефановића. Најављује се продаја Телекома, и ради исто што се радило у време Бориса Тадића, иако је СНС тада била против продаје овог предузећа. Са нове две милијарде евра дуга наставља се политика задуживања. У кључним стварима, које показују смер делатности, видимо наставак политике претходног режима. Уосталом две трећине нове чине представници старе власти. Од њих нисмо ни очекивати нешто ново, али смо чекивали да видимо шта је то ново што у власт уноси Српска напредна странка – каже Обрадовић.

Двери не могу да прихвате наставак политике претходне власти, па су интензивирале једну врсту критичког однос према новој са жељом да укажу на недопустив наставак оне која је била разлог зашто су људи у толиком броју на изборима указали поверење неким новим политичким снагама као што су Српска напредна странка и Двери.

Они који у поступцима нове власти виде континуитет поражене политике разочарани су до те мере да су недавно учествовали у протестима испред Владе Србије како би показали погубност пута према Европској унији и даљих преговора у Бриселу који ће се, како верују, завршити на штету Србије. Уз све Двери се, након последњих ослобађајућих пресуда, залажу за потпун прекид сарадње са хашким трибуналом.

- Ако нова власт по питању Европске уније, Косова и Хага не може да уради ништа ново онда то није никаква нова власт, већ наставак политике Бориса Тадића за коју грађани Србије нису гласали. Двери имају добро решење које би било добар почетак заустављања формирања и заокруживања нове државе на Балкану. Ако не можемо у потпуности да вратимо Косово и Метохију у састав Србије онда барем можемо да зауставимо стварање независне државе Косово. Прва ствар коју треба да уради једна озбиљна Влада Србије, када до њо дођемо, је да прекине било какве преговоре са приштинским режимом у Бриселу под патронатом Европске уније. Оно што је до сада договарано у Бриселу није било у корист српског народа на Косову и Метохији и државе Србије. Све што је Борко Стефановић испреговарао, и што сада наставља Дачић да преговара на нивоу две владе, а то значи две државе, јесте на штету српског народа на Косову и Метохији и српског народа у целини – каже Обрадовић уверен да Србија у Европској унији и Бриселу не може да има савезника, нити интерес да води преговоре.

Интерес Србије је да се, по прекиду преговора, проблем Косова и Метохије врати у Уједињене нације, одакле је измештен, и тамо наставе разговоре о коначном статусу уз подршку Русије и Кине као савезника које неће дозволити доношење било каквог решења које би штетило интересима српског народа и државе.

Други интерес је стриктна примена Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација која штити интересе државе Србије на Косову и Метохији, а предвиђа и повратак до 1000 српских полицајаца и војника на територију јужне покрајине. То ниједна власт до сада није тражила од Уједињених нација, а време је да затражи, верује Обрадовић. У таквим условима треба преиспитати положај Србије у међународним односима и проверити да ли у њима има савезника на које би земља могла да се ослони. До промене геополитичких околности, које би нам ишле на руку, требало би подржати српски народ на Косову и Метохији и институције школства, здравства и судства, да бисмо били спремни да се дугорочно боримо за повратак покрајине у пун суверенитете Србије. То једина исправна политика према Косову и Метохији.

- Друго предизборно обећање које је Српска напредна странка прекршила је да ће поништити договоре које је Борко Стефановић остварио у Бриселу. Зашто их нису поништили? Изговори су да то морају, јер су то преузете обавезе. У овом тренутку се пред Уставним судом Србије води поступак о неуставности тих преговора и договора Борка Стефановића. Зашто се не сачека одлука Уставног суда? Шта ако су ти договори антиуставни? Ко каже да држава мора да спроводи договоре некога кога нико није овластио? Он никада није имао мандат Скупштине Србије за те преговоре.

Имате и спомињање неке платформе која још није објављена, а Ивица Дачић већ трећи пут иде у Брисел на преговоре са Тачијем. Нема платформе, не зна се шта је наш наступ у преговорима, а Скупштина Србије није имала још ни једну седницу о Косову, као што ни Скуштина ни Влада Србије нису имале ниједну седницу о хашким пресудама које су се десиле – каже Бошко Обрадовић.                     – наставиће се -

Краљевачки ДневИНк 10

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

СТОП ПОЛТРОНИСАЊУ

- Потписвање петиције којом би се затворио „случај Хаг“. - Преиспитати начин одлучивања о предлагању и додели највиших признања која додељује град

Двоструки аршини које Хашки трибунал примењује кад су у питању Срби и Србије повод су да ПУЛС Србије Покрет за Краљево позове Градски и Окружни одбор Српске наредне странке да, уколико има утицаја у својој централи, покрену потписивање петиције којом би се затворио „случај Хаг“, прекинула сарадња и замрзнули односи у преговорима са приштинским властима, поготово када постоје индиције да ће Харадинај постати председник владе Косова.

- Покрет за Краљево се залаже за заустављање свих активности које су везане за полтронисање званичницима Европске уније, јер се овде ради искључиво о феномену шаргарепа и батине захваљујући владајућим гарнитурама у последњих 20 година када смо доживели да Србија буде окарактерисана као држава која се не схата озбиљно, којој се не приступа озбиљно, која је једноставно држава без ауторитета – наводи председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић.

Наставак овакве политике могао би врло брзо да подстакне деструкционе процесе који би довели у питање статус Аутономне покрајине Војводине, а активности које сматра веома опасним испољавају се у Санџаку и крајњем југу Србије. Са друге стране решавање влашког питања још од 2002. године подгрева званична Руминија и њена православна црква, а озбиљне територијалне претензије према Србији, кад је у питању Димитровград, имају и Бугари. Повод за то је заштита наводно угрожене бугарске националне мањине која је према броју припадника минорна у Србији.

- Уколико један народ изгуби достојанство, не поштује себе, не штити и не уме да штити дипломатско, привредно, законски, финансијски, културно, па и научно своје интерсе, не може очекивати да га штити ни Брисел, ни Москва, ни Париз, ни Лондон, ни Њујорк. Ово је гранични период када можемо да се опаметимо, повучемо, преиспитамо и окренемо нови лист. Уколико то не урадимо овог народа у наредних 50 година неће бити – упозорава др Јовашевић.

Српско национално језгро чини шест милиона људи који живе у матичној држави. Срби ван Србије и Републике Српске утапају се у друге народе, јер немају генетског потенцијала да опстану ван матичне државе. Одлазак младих и школованих људи из земље, као и легализација производње генетски модификоване хране, која је врло спорна по питању стерилитета и потомства, што доказују озбиљне студије, ствара потенцијалну опасност од биолошког опстанка српског народа који би за педесет година могао да се сведе на једва милион и по.

- Такав један вакум у таквом временском процепу без потомства означава крај једне нације. Много већи народи и много организованије државе су нестајале и утапале се и нестајале. Говорим о биологији, популацији, опасностима са којима се сусрећемо. Ми смо у ратовима поражен народ, али мислим да смо доста тога платили, а и да смо били једини кривци, што је немогуће, мислим да би требало престати са самокажњавањем и полтронисањем, повлачењем, снисходљивим односом којим се фаворизју само личне позиције народних представника, а не државе – каже др Јовашевић.

Због свега треба зауставити сличне активности, сачекати, видети и рационално се понашати, а ако треба затегнути и трговати са односима и дипломатијом, а не прихватати оберучке све што се наложи.

Покрет за Краљево замера властима на начину кандидовања и додели најзначајнијих признања која додељује град. Подсећајући на време када се дошло у позицију да се заустави додела таквих диплома, због различитих интереса и уцена политичких чинилаца, поставља и питање ко је давао поједине предлоге и какви су све интереси били изражени.

- Покрет за Краљево тражи да се потпуно редефинишу награде, да не могу да их добију активни политичари, нити да предлагачи буду из групе представника политичких групација на власти и опозицији, већ само грађани и невладин сектор, под условом да не зависи од владе или политичких чинилаца, а да комисија која о томе одлучује буде стручна и добро процени да ли је неко заслужио такву награду – каже др Јовашевић.