Краљевачки ДневИНк 12

Дан мајке земље уз шумадијски чај

ПРАВО НА ДОБРУ, ЧИСТУ И ПРАВЕДНУ ХРАНУ

- Краљево један од пет градова у Србији у којима је ове године обележен Дан мајаке земље. - У ресторану „Буренце“ обележен уз шумадијски чај по рецептури „Ракије“ из Ракије

Дан Мајке Земље је манифестација која се обележава у целом свету 10. децембра, јер све више људи увиђа важност здраве и спорије прехране. Terra Madre је пројект Slow Food-a, непрофитне организације која је тoком више од двадесет година прерасла у покрет који данас броји више од 100.000 чланова, а чији је главни мото ,,Свако има право на добру, чисту и праведну храну“.

Terra Madre је уједно и пројект умрежавања малих произвођача, научника и кувара у сврху очувања прехрамбених производа произведених на традиционалан начин базиран на мудрости локалних заједница, а у складу с екосистемом који их окружује.

Еко гастрономски покрет Slow Food настао је у Италији 1986. године, а сада окупља око 150 земаља  и негује специфичну филозофију спорог уживања у храни, али и чувања традиције у исхрани и неговања еколошке свести, која подразумева изузетну бригу о начину производње хране. Настао је као одговор на Fast Food, револт против брзог и нездравог конзумирања хране и брзог живота савременог света , нестанка интереса људи за храну коју једу и нестанка локалних традиција у исхрани.

Покрет Slow Food подстиче споро и дуго уживање у храни, али и свест о сталној одговорности према храни и њеном пореклу, јер наши избори хране утичу на читаву планету, традицију и културу средина из које одређена храна потиче. Осим што треба да буде доброг укуса Спора храна мора да буде произведена тако да не угрожава животну средину и здравље људи. Од свог оснивања покрет је растао и гранао се најпре по Европи, а затим по целом свету. Скупови, конференције, семинари и разне манифестације одржавају се од Бразила и Кеније, до Јапана и САД. Интернационалне манифестације које покрет организује промовишу произвођаче хране који укусну храну узгајају на еколошки одговоран начин. Постоје и потпуно специјализоване манифестације - у градићу Бра у Италији одржава се Cheese фестивал који окупља произвођаче сира, занатлије и конзументе, а у италијанској луци Ђенова одржава се Slow Fish - изложба и презентација морске хране која подстиче одговорно и еколошки свесно уживање у храни из мора.

Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије, а власник Драгана Вељковић каже да се рад целе организације заснива на три основна принципа, добро, чисто и праведно.

- Добро значи да се храна прави од најквалитетнијих сорти воћа и намирница биљног и животињског порекла. Здраво значи да је сам процес производње здрав за околину и људе и да ради на добробит људи и животиња. Поштено значи да сви у ланцу роизводње буду добро плаћени, од произвођача на њиви који производи сировину до готовог производа и да цена буде повољана и коректран за купце, да се поштују права свих од радника и да нема искоришћавања деце у самом процесу производње – објашњава Драгана Вељовић.

Лидер конвивијума Slow Food Гледић је „Ракија“ из Ракије која производи ракију од аутохтоних сорти шљива, пре свега црвене шљиве Пожегаче. Осим тога бави се и заштитом црвене ранке, аутохтоне српске шљиве која је пред изумирањем, јер се све мање гаји. Узрок томе је мала родност и све мања исплативост у савременом начину производње ракије. Зато се улажу напори на подизању нових засада из разлога што је црвена ранка најбоља ракијска шљива. Али, намера заљубљеника у ову врсту је и заштита црвене ранке на светском нивоу како би била била препознатљива као искључиво српска шљива. У том циљу планира се формирање Президијума под покровитељством Slow Food организације.

- Када се направи Президијум, и та биљна врста буде заштићена као аутохтона српска шљива, у целом свету биће препозната као наша робна марка. Поред попуњавања апликације о географском пореклу морамо да образложимо због чега сматрамо да је црвена ранка баш српска шљива, да дамо доказ о томе, покажемо да није у масовној продукцији у Србији и да може да се очува као српска шљива. Услов је и да се докаже да могу да се обнове воћњаци и засади и да производња може бити одржива – каже Вељковић.

Поред пет чланова конвивијума постоји и удружење произвођача ракије од црвене ранке. Легитимитет причи о формирању Президијума дају и произвођачи ракије са Гледићких планина који листом ово пиће праве баш од црвене ранке. Процењује се да би читав процес морао да буде завршен до краја селедеће године, али има наговештаја да би до тога могло да дође и пре краја прве половине.

Slow Food организација сваке друге године организује у Торину сусрете произвођача хране који задовољавају основна три принципа. Међу 3000 излагача из 150 земаља света ове године се по други пут нашла „Ракија“ из Ракије са својим производима. На сајму, који је посетило више од 250 хиљада посетилаца, поред ракије из Ракије представљен је лесковачки ајвар, футошки купус, козји сир са Рудника и сир са Старе планине. Сајам је јединствена прилика за посетоце из целе Европе да на једном месту купе здраве и квалитетне традиционалне производе који нису доступни ширем кругу потрошача.

Посета сајму била је и прилика за успостављање контаката са другим произвођачима и размена искустава око формирања Президијума с обзиром на чињеницу да у Србији још није формиран ниједан. Осим производње хране активности организације реализују се и кроз различите едукативне радионице, рад са децом, младима и старима, као и кроз разговоре о здравом начину производње хране, обновљивим изворима енергије, штедњи хране и воде, бризи о људима који немају довољно хране и помоћи у време кад једни бацају док у Африци људи умиру од глади. Тако Slow Food организација постаје и политички покрет који се бори за бољу и чистију будућност.

Дан мајке земље се у целом свету обележава на различите начине. Обележавају га конвивијуми, појединци или удружења грађана у зависности од способности и могућности.

У Србији се ове године обележава на пет локација, Краљеву, Старој планини, Лесковцу, Футогу и Београду. Свако је на овај дан приказао своје произоде, с тим што је у Београду организована Slow Food вечера у ресторану „Фреска“ на којој су презентовани сви slow food производи из Србије, а сама прича представљена широј јавности.

- Други пут обележавамо Дан мајке земље. Пре две године смо у Гледићу организовали традиционално печење ракије и традиционални сеоски ручак у зимском периоду, уз купус, проју и кајмак. Ове године смо решили да промовишемо и Краљево, да кувамо ракију као шумадијски чај зато што је зима и време грејане ракије. Код нас се слатка ракија пије у мсецима који у називу имају слово Р, од септембра до априла, а децембар је право време за то. Решили смо да посетиоцима откријемо традиционални рецепт гледићке слатке ракије, односно шумадијског чаја. Ресторан „Буренце“ уступио нам је простор да, у традиционалном градском амбијенту, кувамо ракију и у сарадњи са њима ракијом, уз мезе од киселог купуса и разне туршије, почастимо Краљевчане – каже Драгана Вељковић.

Обележавању Дана мајке земље у Краљеву присуствовали су представници локалних власти, медија, разниих удружења, пролазници и гости из Италије.

Тајна шумадијског чаја

Шумадијски чај кува се од гледићке љуте ракије која се греје са водом и шећером. Две чаше љуте ракије разблаже се једном чашом воде, дода кашика шећера и стави да проври. У ракију се додаје шпиновани, или на плотни карамелизован, шећер да поправи боју.  Када ракија почне да ври дода се пола чаше воде и служи гостима. Ракија се пије врућа и не сме да се подгрева.