Двери – Покрет за живот Србије
ПОЛИТИЧКО ЧУДО ИЛИ МАЛА РЕВОЛУЦИЈА
- Од тридесет шест одборника Двери
у скупштинама десет општина и градова Србије њох двадесет у локалним
парламентима Чачка и Краљева. - Двери апсолутни победник избора у дијаспори. -
Иако су задовољни учинком својих одборника у локалним параламентима после првих
сто дана истекло је стрпљење према новој власти.
На ђурђевданским изборима на српској
политичкој сцени појавила се нова политичка снага, Двери – Покрет за живот
Србије Иако је преме извештајима Радиодифузне агенције Србије ова странка имала
најмању присутност у медијима, а по извештајима Агенције за борбу против
корупције најмање финансија од свих учесника, изашла је самостално на изборе на
свим нивоима, почев од локалних, преко покраијинских до републичких, али и на
оне за председника Србије. У периоду до избора прикупљено је на десетине хиљада
потписа подршке, организовано више стотина посланичких и одборничких кандидата,
али и контрола гласачких кутија на хиљадама гласачких места. Цела организација
изласка на изборе може се сматрати огромним подухватом који су Двери извеле на
успешан начин.
Упркос неправилностима, које у Дверима
отворено називају изборном крађом, званични податак о 4,34 посто гласова
бирача, који су странци поклонили поверење на републичким изборим, сматрају
политичким чудом и малом политичком револуцијом. О појави нове, а тако велике
политичке снаге, која је самосталним изласком на изборе остварила тако значајан
резултат, медији су, каже Бошко Обрадовић, један од оснивача Двери и члан
Стерешинства као руководећег органа покрета, углавном ћутали. Ни шест месеци
после избора нико из Двери није добио било какву понуду за интервју и објасни
разлоге појављивања овакве снаге на политичкој сцени Србије. Никога, каже он, не
интересује ко су 200 хиљада људи који су гласали за Двери, какви су планови
странке и шта ће она даље радити. Све, верује Обрадовић, само показује колике
су размере цензуре којој је подвргнуто српско новинарство.
- Нико нема интерес да се на
политичкој сцени Србије појави неко нов, односно сви имају заједнички интерес
да ту остану они који већ двадесет година не силазе са ње. Када све то узмете у
обзир ми можемо бити изузетно задовољни првим изборним резултатима, али оно што
желим да нагаласим јесте највећа изборна крађа у последњих двадесет година
постојања српске политичке сцене. Ми смо урадили све што је до нас и пре избора
указали да ће бити изборне крађе. У изборној ноћи открили смо крађу и наредних
дана почели да износимо доказе, а тек после три, или четири, дана томе су се
придружили Српска напредна странка, Демократска странка Србије и Савез
војвођанских Мађара, али су врло брзо и одустали од својих тврдњи и борбе
против изборне крађе – каже Обрадовић посебно иритиран изјавама актуелног
председника Србије који је између два круга председничких избора обећао да ће
истражити изборну крађу и казнити починиоце.
Ни шест месеци након избора нема
никакве истраге, нити наговештаја о кажњавању оних који су прекрајали изборну
вољу грађана. Између два круга председничких избора Двери су организовале низ
протеста и протестних шетњи у градовима широм Србије. Последња је под називом
„Траговима изборне крађе“ одржана у Београду, а било је присутно више од десет
хиљада незадовољних грађана. То је, верује Бошко Обрадовић, пресудно утицало да
Борис Тадић, прво у Београду а затим и другим деловима Србије, изгуби изборе у
другом кругу.
- Можемо рећи да су Двери, борбом
против изборне крађе и режима имеђу два круга председничких избора, пресудно
допринеле паду Бориса Тадћа са власти, што сматрамо нашим великим резулатом. На
крају тог процеса смо први урадили ствар која никоме до тада није пала на
памет. Ушли смо у подруме Републичке изборне комисије и тражили да се уверимо у
стање у бирачким врећама. Ту смо заправо доказали изборну крађу, јер смо
утврдили да стање у записницима не одговара стању у бирачком материјалу – каже
Обрадовић и објашњава да се у тим џаковима налазило и три пута више листића
којима су грађани дали подршку Дверима од оног који је уписан у записнику.
Ако се томе дода и велики број
неважећих листића, на којима је поред кандидата Двери било заокружено и име са
неке друге изборне листе, са правом се сумња на намеру да таквих листића буде
што више. На основу егзактних података поднета је кривична пријава против
организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу. Шест
месеци после избора та кривична пријава још стоји у некој фијоци тужилаштва.
Када се узму у обзир све те
чињенице несумњиво може да се утврди да би ови који се данас представљају као
борци против криминала и корупције, требало прво да истраже највећу могућу
крађу, а то је сигурно изборна крађа. Ово питање Двери константно постављају
највишим представницима власти уверени да органи државе који су конституисани
на овај начин не могу да имају пуни легитимитет. Упркос свему, и чињеници да
због тога Двери немају представнике у републичком и покрајинском парламенту,
успели су да обезбеде довољан број одборничких места у десет скупштина општина
и градова Србије. Од укупно тридесет шест одборника половина је у парламентима
Чачка, Краљева, Љига, Пожеге и Ариља. На самој ивици цензуса били су Пријепоље
и Ужице у коме су избори поништени после проглашења коначних резултата који су
показивали да су Двери освојиле више од пет посто гласова бирача и тиме
обезбедили три места у локалном парламенту. Са образложењем да гласови нису
добро пребројани, после новог бројања Двери су остале испод црте која је
означавала потребни број гласова за улазак у парламент.
Два најбоља резултата остварена су
у Чачку и Краљеву. Двери су у Чачку овојиле 15, а у Краљеву 10 посто гласова
бирача, и обезбедили 13 и седам места за одборнике, што потврђује да овај крај
представља најјаче упориште странке у Србији, одакле ће се покрет ширити према
другим деловима земље.
У девет локалних парламанта Двери
су у опозицији, а у скупштини општине Бачка Паланка део владајуће коалиције.
Иако се неки резултати у раду скупштине, и на руководећим местима у овој
општини, виде указано поверење је и велики тест за читав покрет који треба да
покаже да ли је способан да испуни сва обећања дата бирачима.
Мало је познато да су Двери у
дијаспори оствариле бољи резултат од свих осталих странака учесница мајских
избора. Десет посто укупно освојених гласова бирача из дијаспоре, 30 посто само
у Чикагу, и укупна победа у још неколико градова, због малог броја гласова није
могла битније да утиче на коначан успех. Иако су задовољни учинком својих
одборника у локалним параламентима после првих сто дана кажу да је истекло стрпљење
према новој власти.
- Желели смо да будемо политички
коректни, дамо шансу да се конституишу сви органе нове власти и покаже каква је
њена политика. Инсистирали смо да се она разликује од политике Бориса Тадића, а
после сто дана видимо њен континуитет, и не видимо ништа ново. У Европску унију
се иде по сваку, а у односу на Косово и Метохију, због стварања границе,
ситуација је још гора. Потврђују се договори из Брисела, иако је Српска
напредна странка пре избора говорила да ће поништити све договоре Борка
Стефановића. Најављује се продаја Телекома, и ради исто што се радило у време
Бориса Тадића, иако је СНС тада била против продаје овог предузећа. Са нове две
милијарде евра дуга наставља се политика задуживања. У кључним стварима, које
показују смер делатности, видимо наставак политике претходног режима. Уосталом
две трећине нове чине представници старе власти. Од њих нисмо ни очекивати
нешто ново, али смо чекивали да видимо шта је то ново што у власт уноси Српска
напредна странка – каже Обрадовић.
Двери не могу да прихвате наставак
политике претходне власти, па су интензивирале једну врсту критичког однос
према новој са жељом да укажу на недопустив наставак оне која је била разлог
зашто су људи у толиком броју на изборима указали поверење неким новим
политичким снагама као што су Српска напредна странка и Двери.
Они који у поступцима нове власти
виде континуитет поражене политике разочарани су до те мере да су недавно
учествовали у протестима испред Владе Србије како би показали погубност пута
према Европској унији и даљих преговора у Бриселу који ће се, како верују,
завршити на штету Србије. Уз све Двери се, након последњих ослобађајућих
пресуда, залажу за потпун прекид сарадње са хашким трибуналом.
- Ако нова власт по питању
Европске уније, Косова и Хага не може да уради ништа ново онда то није никаква
нова власт, већ наставак политике Бориса Тадића за коју грађани Србије нису
гласали. Двери имају добро решење које би било добар почетак заустављања
формирања и заокруживања нове државе на Балкану. Ако не можемо у потпуности да
вратимо Косово и Метохију у састав Србије онда барем можемо да зауставимо
стварање независне државе Косово. Прва ствар коју треба да уради једна озбиљна
Влада Србије, када до њо дођемо, је да прекине било какве преговоре са
приштинским режимом у Бриселу под патронатом Европске уније. Оно што је до сада
договарано у Бриселу није било у корист српског народа на Косову и Метохији и
државе Србије. Све што је Борко Стефановић испреговарао, и што сада наставља
Дачић да преговара на нивоу две владе, а то значи две државе, јесте на штету
српског народа на Косову и Метохији и српског народа у целини – каже Обрадовић
уверен да Србија у Европској унији и Бриселу не може да има савезника, нити
интерес да води преговоре.
Интерес Србије је да се, по
прекиду преговора, проблем Косова и Метохије врати у Уједињене нације, одакле
је измештен, и тамо наставе разговоре о коначном статусу уз подршку Русије и
Кине као савезника које неће дозволити доношење било каквог решења које би
штетило интересима српског народа и државе.
Други интерес је стриктна примена
Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација која штити интересе државе
Србије на Косову и Метохији, а предвиђа и повратак до 1000 српских полицајаца и
војника на територију јужне покрајине. То ниједна власт до сада није тражила од
Уједињених нација, а време је да затражи, верује Обрадовић. У таквим условима
треба преиспитати положај Србије у међународним односима и проверити да ли у
њима има савезника на које би земља могла да се ослони. До промене
геополитичких околности, које би нам ишле на руку, требало би подржати српски
народ на Косову и Метохији и институције школства, здравства и судства, да
бисмо били спремни да се дугорочно боримо за повратак покрајине у пун
суверенитете Србије. То једина исправна политика према Косову и Метохији.
- Друго предизборно обећање које
је Српска напредна странка прекршила је да ће поништити договоре које је Борко
Стефановић остварио у Бриселу. Зашто их нису поништили? Изговори су да то
морају, јер су то преузете обавезе. У овом тренутку се пред Уставним судом
Србије води поступак о неуставности тих преговора и договора Борка Стефановића.
Зашто се не сачека одлука Уставног суда? Шта ако су ти договори антиуставни? Ко
каже да држава мора да спроводи договоре некога кога нико није овластио? Он
никада није имао мандат Скупштине Србије за те преговоре.
Имате и спомињање неке платформе
која још није објављена, а Ивица Дачић већ трећи пут иде у Брисел на преговоре
са Тачијем. Нема платформе, не зна се шта је наш наступ у преговорима, а
Скупштина Србије није имала још ни једну седницу о Косову, као што ни Скуштина
ни Влада Србије нису имале ниједну седницу о хашким пресудама које су се десиле
– каже Бошко Обрадовић.
– наставиће се -
Нема коментара:
Постави коментар