Изложба у
Народном музеју
БЛИСТАВО
И СТРАШНО
Изложба
„Беким Фехмиу – богатство изгубљено у тишини“ посвећена животу једног од првих
југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и једном од већих холивудских
глумаца у једном тренутку
Асоцијација
Трентино за Балкан присутна је просторима Србије већ петнаестак година, а поред
Краљева и Пећи има канцеларију и у Приједору. Све време покушава да на овим
просторима пронађе заједничке тачке у смислу заједничког културног наслеђа како
би се на један другачији начин радило на поновном уједињавању овог региона.
Једна од тачака које на посебан начин повезују територије централне Србије,
Косова и Метохије и Босне и Херцегодине је личност недавно трагично преминулог
глумца Бекима Фехмиуа.
Аутономна
покрајина Трентино са севера Италије финанисрала је организацију иложбе о
животу истакнутог уметника под именом „Беким Фехмиу - богатство изгубљено у
тишини“. Организаторка изложбе Невена Негојевић идеју о изложби поткрепљује
препознатљивом етичком и моралном линијом која карактерише живот југословенског
интернационалца који је рођен у Сарајеву, а живео у Београду и Призрену. Од
краја осамдесетих година прошлог века, када су сви заронили у национализам,
успео је да избегне морално срозавање и остао врло битна централна фигура о
којој треба да се прича.
Документарна
изложба прати уметников живот од најранијег детињства у Сарајеву и Призрену,
преко школовања у Београду, до коначног повлачења из јавног живота Југослававије
1987. године.
- Изложба
је подељена на три дела, детињство, каријеру и одлазак из јавности. Састоји се
од фотографија, личних докумената и предмета, исечака из новина, а конципирана
је тако да Беким сам о себи говори. Трудили смо се да буде што мање текста, и
да у бројним интервјуима које је давао од 1961. до 2001. године пронађемо
делове који тачно описују ситуацију која се појављује на фотографији – каже
Негојевић.
Тако се
поред фотографије на којој су Беким Фехмиу и амерички режисер Џон Хјустон на
снимању филма Дезертер налази део интервјуа у коме уметник прича о сарадњи са
Хјустоном током снимања овог филма. Поред чињенице да је тема изложбе Беким
Фехмиу је и водич кроз изложбу и свој живот. Посетиоци тако имају изузетну
прилику да виде како је размишљао током свих тих година и на који начин је
посматрао ствари које му се дешавају.
- Добро
се види тренутак када доживљава велико разочарење, кад се читав његово хоризонт
и Југославија руши и запада у катастрофу која се десила. То се види кроз његове
интервјуе, јер то врло емотивно доживљава и врло емотивно говори против тога.
Негде се види његова трагедија, јер већ 1989. године види шта ће да се деси, да
ће доћи до рата и говори о томе, јавно протествује, даје интервјуе, а нико се
не обазире на то што говори. Када се све то дешава он у једном тренутку каже да
је рођен у Југославији и све што је добро научио је у Југославији. Ако неком
треба као такав ту је, ако не треба онда - збогом. То се и дешава зато што га у
једном тренутку наша друштва нису требала таквог какав је био, а био је пре свега,
космополита, један од првих југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и
један од већих холивудских глумаца у једном тренутку – објашњава Невена
Негојевић.
Уметничка каријера Бекима Фехмиуа је врло
занимљива. У Београд је дошао 1965. године да би уписао Академију за позориште,
филм, радио и телевизију. Како сам каже стигао је као Албанчић из Призрена који
осим превелике жеље да постане глумац није знао ни једне речи српског језика.
Месецима се спремао покушавајући да савлада акценте који су му чинили
непремостиву препреку.
Глумачки живот започео је уписом на Одсек
глуме у класи професора Мате Милошевића. Као веома вредан и радан био је добар
студент, а по завршетку студија постао стални члан Југословенског драмског
позоришта у коме се није богзна колико истакао, јер је добијао углавном
епизодне улоге. Незадовољан третманом полако се окреће филму и снима „Топле
године“ у коме игра главну улогу. Када 1967. године Александар Павловић почиње
снимање филма Скупљачи перја, а Беким Фехмиу добија главну улогу Белог Боре,
даје отказ у позоришту и прелази у слободне уметнике.
После успеха на фестивалу у Кану, и
кандидатуре за Оскара, Скупљачи перја Бекиму доносе светску славу, а први
интерес за њега показују италијански режисери. Након телевизијеке емисије следи
снимање филма Одисеј, а старије колеге сећају се Бекима као једног од ретких
глумаца који су успели да митског јунака прикажу као човека, а не бога или натприродно
биће. Његов Одисеј плаче, нервира се, једе, љути, а Беким је у сваком тренутку
приземан у глуми.
Следећи велики корак у каријери Бекима Фехмиуа
било је снимање филма Авантурист у Холивуду у који одлази 1969. године као први
југословенски глумац. Био је то најскупљи продукцијски подухват тога времена
сниман на 23 локације, у коме учествују 23 нације. За време снимања филма
сусреће се са предрасудама о Југославији као запуштеној земљи у којој људи
немају право на аутомобил, стан и слично, па покушава да се избори са њима. Настојања
продуцената да му промене име, које није звучало довљно привлачно, остаће без
успеха, јер је Беким поносан на своје које на албанском језику значи благослов.
Имена са смисленим значењем имају и сва његова браћа и сестре. Није попустио ни
у тренутку када му је предочено да ако не могу да промене име могу да промене
главног глумца.
Иако је у филму остварио запажену улогу
Авантурист није наишао на повољне критике стручњака. Дубоко уверен у стабилност
земље из које долази, веома дисциплинован, радан, етички исправан, Беким Фехмиу
није могао да на миру сачека крај телевизијске емисије током које му је било
постављено питање како ће се понашати ако у Југославији избије рат.
Након неуспеха Авантуристе враћа се у Европу и
све до 1974. године, када је доживео тешку саобраћану незгоду, снима филмове у
Италији, Шпанији и Африци, углавном са италијанским режисерима. Након опоравка
наставиће да се појављује у мање познатим филмовима све до 1987. године кад се
враћа у Југословенско драмско позориште и у представи Мадам Колонтајн игра чак
две улоге, Лењина и Стаљина. Током припрема изузетно је незадовољан слабом
организацијом рада на представи коју ће напустити непосредно после премијере.
Више се не појављује у јавности све до 2001. године када излази из штампе први
део аутобиографије под називом „Блиставо и страшно“. У интервјуу поводом
изласка књиге објасниће да је антиалбанска пропаганда у Србији постала до те
мере застрашујућа да су се, поред разбијања прозора на продавницама Албанаца,
дешавале и многе друге ружне ствари због којих је престао да глуми.
Последња кап, која је прелила чашу стрпљења, била
је када је у дневној соби затекао сина Улиска који се истраумиран вратио из
школе после прича о страхотама које су на Косову правили Албанци.
- Беким говори да неки људи нису хтели да причају
са њим, неки су га гледали испод ока, неки покушали да му пруже подршку, а ни
сами нису знали шта да кажу, јер је све било сумануто. Иако њега нико директно
није повредио атмофера у којој је живео била је до те мере лоша да је видео шта
ће да се деси, а нико не реагује на то. Сматрао је да се Југославија распала
још 1989. године од када се не појављује у јавности, не даје интервјуе и не
снима филмове – каже Негојевић.
Изузетак је последњи филм Џингис кан, снимљен
у иностранству, након кога ће се заувек повући у усамљенички живот. Иако је
аутобиографију написао још 1985. године први део је штампан тек 2001. Други део
није хтео да објави због болести која га је до те мере обузела да је 2010. године
извршио самоубиство. Ове године су син Уликс Фехмиу и супруга Бранка Петрић издали
и други део књиге, баш онако како је то и беким наговештавао.
Сам назив књиге на идеалан начин описује блистав
и фасцинантан живот Бекима Фехмиуа који је у једном тренутку постао врло
трагичан.
Током припремања изложбе аутори су успоставили
блиску сарадњу са Бранком Петрић која је све време била упућена у то како ће да
изгледа, чиме ће да се бави и на које тачке живота уметника се ставља посебан
акценат. Помогла је организацију уступањем породичних фотографија и личних ствари
Бекима Фехмиуа. Поред личних предмета, шешира Белог Боре из Скупљача перја, колта
и опасача из филма Дезертер са посветом екипе најбољем југословенском каубоју,
посебно место заузима оригинални рукопис оба дела аутобиографије писаних
краснописом.
- Најпотреснији је одлазак из каријере,
разочарење оним што се дешава и новински интервјуи из 1987. и 89. и два из
2001. године. Начин на који говори о ономе што се десило је врло потресан и
остаља најјачи утисак, а реченица „ако вам требам овакав какав сам... „ на
најбољи начин одсликава оно што му се десило и због чега је одлучио да делује
неделањем. Иако су појединци веровали да самоубиство има политичку позадину
породица каже да оно није политички мотивисано. Иако тешко оболео Беким Фехмиу
је био човек са чврстим ставом и јаком моћи одлучивања кроз цео живот. Полажући
право на избор изабрао је како ће да живи, како ће да се влада, кад се нико
није владао како треба, и на крају како ће да заврши живот. То је одлука, каже Невена
Негојевић, коју морамо да поштујемо.
Изложба у Народном музеју биће отворена до 28.
децембра.
Нема коментара:
Постави коментар