Беседа
градоначелника Драгана Јовановића
Гробље
стрељаних 1941.
14. октобар
2012.
Дуже од седам деценија, од октобра
нема важнијег и тужнијег месеца у Краљеву. Октобра 1941. године под Грдичким
брдом ископана је гробница, жива рана града на Ибру.
У њој је закопано хиљаде Краљевчана
и несрећника који су, бежећи од прогонитеља, уточиште нашли између Ибра и
Мораве. Овде их је, међутим, сустигао куршум који још увек лута и тражи жртву.
Зна ли нишанџија у шта погађа када
промаши мету? У ону незацељену, живу, рану која се отвара и на његовом телу.
У ону која не зараста.
Нишанећи у другога, убилац, заправо,
циља и у своје груди. Метак увек погађа двојицу. Оног коме је намењен и оног који
повлачи обарач.
Нацисти су у октобру 1941. под
Грдичком косом бесомучно пуцали у Краљевчане и избеглице. Смртно су ранили две,
три… хиљаде људи. Још их пребрајамо. Није лако избројати мртве.
Смрт је варљива. Не умире онај ко
остави за собом порода. Овде се одувек сабирало срцем, па је и збир убијених - несамерљив.
Изговорио је, већ, врли писац да
жртве нису жртве, већ само страдали, ако нема потомока. Ако нема оних који ће
их спомињати, помолити се за њихову душу. Тај се и запитао: „Уистину, колика је
ова, или нека друга жртва, ако је потомци нису свесни. Памтимо ли? Или се само
присећамо...“
Исус Христос, Бог наш прштања и љубави
заповеда: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас проклињу, чините
добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и прогоне...“
Разуме се да је то тешко нама
оваквим какви јесмо који не љубимо ни пријатеље, ни најближе своје, заборављајући
да је мржња рана која разједа нашу и душе наших ближњих.
Требало би мрзети зло у грешнику, не
грешника, злочин, не злочинца.
Божјег
Сина разапели су на Голготи, Краљево је разапето овде, под страдалним, Грдичким
брегом. То страшно место морамо и поштовати и волети. То страшно место јесте најчвршћи
камен у темељу Краљево. И доњег и горњег града.
Нека је лака земља страдалницима који
овде почивају.
Нека живи Краљево.
Нема коментара:
Постави коментар