ЕСЕЈ: КАО ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ЈА БИХ
Напаћеном народу најтеже је рећи истину
Србија је одувек била земља са много проблема, али и са мало људи који су спремни
да те проблеме реше. Сам географски положај Србије је тешко дефинисати: она се налази
на балканској ветрометини, на раскршћу народа, вера и континената. Још пре неколико
векова, свети Сава, највећи српски светитељ, учитељ и дипломата у једном свом писму
је написао: ,,Исток мисли да смо ми Запад, а Запад да смо Исток. А ми смо, ето,
предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку.” У таквим околностима,
само снажан, храбар и довитљив народ могао је да опстане током векова који су прохујали.
Откако је, почетком
19. века у нововековној српској држави формирана институција Народне скупштине и
Владе, народ је коначно могао да каже своје мишљење шта је једном просечном човеку
потребно за пристојан живот. Ипак, ми имамо једну ману као народ, а то је да увек
у другоме тражимо оправдање за своје поразе. Омиљена тема свих дискусија одувек
су били Влада и њен председник. Људи који су се налазили на том положају мање или
више су оправдавали поверење свог народа и показали колико је функција председника
Владе компликована. Прота Матија Ненадовић, председник прве српске Владе, показао
је својим делом колико је тешко градити један нови живот, за један мали народ који
се тек био ослободио вишевековног ропства. Колико је битно да председник Владе буде
мудар, најбоље је показао Никола Пашић који је српску Владу водио у време Првог
светског рата. Први председник српске Владе у 21. веку, др Зоран Ђинђић, показао
је својом жртвом колико ризика носи функција председника Владе и колико један премијер
мора бити спреман да се жртвује за свој народ, иако је понекад потребно као жртву
положити и сопствени живот.
ЖИВОТ КАО НЕСХВАТЉИВО ЧУДО
Наша земља је збир свих нас. Не може се променити
Србија, а да пре тога свако не промени себе. Истина је да се у Србији тешко живи,
али то је тако током читаве историје. Никада нам у историји није било добро, само
што смо у појединим околностима деловали зрелије, па смо због тога пролазили боље.
Најтеже је у овим временима мотивисати људе у нашем окружењу, јер их муче разни
проблеми.
Мислим да бих као председник Владе себи поставио
јасан задатак: да уверим људе у Србији у то да је живот несхватљиво чудо, и да је
сваки дан нова шанса да постанемо бољи људи и да се за корак приближимо европској
породици о којој су још наши преци сањали. Народ у Србији има навику да увек започиње
исправне ствари, али никада нема снаге да те ствари заврши. То је по мом мишљењу
наш највећи национални проблем, јер недовршени послови осликавају, на неки начин,
нашу националну недовршеност. Због тога бих позвао људе да заврну рукаве и да коначно
крену озбиљно да раде на сређивању сопствених живота и решавању сопствених проблема
и Србија би тада сигурно кренула много брже да се креће тим европским путем који
је, по мом мишљењу, исправан. Поставио бих себи питање: шта ме то спречава да будем
бољи него што јесам и како ја могу својим знањем и радом да допринесем да мом народу
буде боље? Можда је и најтеже измученом и напаћеном народу једне земље рећи истину.
Искрено речено, просечном грађанину Србије није баш најјасније којим се то путем
креће наша земља и да ли ћемо икада стићи до циља који смо себи зацртали.
Првог дана свог мандта појавио бих се на конференцији
за штампу и изнео бих највеће проблеме у земљи и начине на које би требало решити
те проблеме. Многи мисле да је немогуће решити проблеме у Србији, али како један
просечан грађанин ове земље може да верује у боље сутра, ако се на челу Владе налази
човек који је изгубио сваку наду да може осванути неки бољи дан? Не постоји немогућа
мисија ако људи који у њој учествују верују да ће успети у реализацији своје идеје.
Мислим да су наши највећи национални проблеми криминал, наркоманија, драстичан пад
наталитета и све већи број оних који обољевају од тешких болести. Борба са тим проблемима
била би највећи изазов и највећи део новца из државног буџета уложио бих за формирање
институција које би се успешно бориле са овим проблемима. Те институције окупиле
би најбоље стручњаке и они би наставили да раде и после истека мандата моје Владе.
ПОДРШКА ТАЛЕНТИМА
Главна тема у Србији је организовани криминал.
Борба против те немани је најтежи
посао, који је веома ризичан. Мислим да на сваки покушај кршења закона треба одговорити
најтежим мерама. Идеја о формирању специјалног тужилаштва и специјалног суда је
одлична, али ја бих као председник Владе поставио неке услове који би важили за
све оне који желе да се укључе у рад тих институција. Иако сваки човек има право
да се определи за неку политичку групацију, основни услов за пријем у те институције
је да њихови будући службеници не учествују у раду ниједне политичке странке. Тако би се спречио утицај било какве политичке
идеологије у правосуђу. У те институције били би примљени људи чија је просечна
оцена на факултету износила најмање 9,40 јер су нам за борбу против криминала потребни
најбољи стручњаци које једна земља има. Таква служба ефикасно би се борила против
криминала нарочито ако би била подржана од стране нове службе државне безбедности
која би такође била формирана од нових људи који би испунили претходно наведене
услове. Нове институције биле би у потпуности очишћене од људи који би могли да
имају било какве додирне тачке са криминалом. То би био одлучујући потез који би
у потпуности уништио мафију у Србији.
Истина је да снага једне земље почива на образовању
њених грађана. Због тога бих се трудио да младима пружим наду да је њихова будућност
у њиховој земљи. Сакупио бих најбоље студенте из свих области и разговарао са њима
о томе шта они мисле како најлакше можемо да решимо проблеме у Србији. Многи таленти
су нестали у овој земљи, јер њихове породице нису имале довољно новца да их школују.
Због тога бих уложио новац за формирање једне нове институције у коју би ушли наши
најбољи стручњаци, чији би посао био да трагају за младим талентима и да онда држава
преузме одговорност да их изведе на прави пут, ако већ њихове породице нису у могућности
да им пруже квалитетно образовање. Као председник Владе покушао бих да привучем
и стране стручњаке чије би искуство и знање сигурно помогли да Србија напредује.
Мислим да би за њих једно велико искуство било да раде у земљи која се суочава са
многим проблемима и да би они заједно са нашим људима нашли многа решења за наше
проблеме.
Велики део буџета уложио бих у здравство, јер је
то основ за борбу против наркоманије, алкохолизма, пада наталитета и великог броја
оболелих од тешких болести. Најбољи студенти медицине били би стипендирани и могли
би да размене своја искуства са колегама из највећих светских медицинских центара.
Тиме бисмо добили генерацију изванредних стручњака који би помогли да се здравствено
стање грађана у Србији промени на боље.
НОВИ ВЕК - НОВА ПРИЛИКА
Српски народ има још једну велику ману: превише
је оних који мудрују, а премало оних који су спремни да повуку конкретне потезе.
Мислим да би мој највећи успех као премијера био да чујем да је бар половина грађана
Србије рекло: ,,У реду, данас сам урадио једну позитивну ствар, али мислим да могу
да будем још бољи и већ сутра ћу се потрудити да достигнем још већи циљ.” Нико нам
неће помоћи ако прво сами себи не помогнемо.
Мислим да смо ми као народ прокоцкали 20. век непотребним
политичким експериментима и тешким ратовима и да је овај век једна нова прилика
да урадимо нешто позитивно. Време је да постанемо народ који завршава све започете
послове и ако икада дођем у позицију да председавам српском Владом, показаћу да
је сан о европској Србији могуће досањати.
НАЦИОНАЛНА НЕДОВРШЕНОСТ
Народ у Србији има навику да увек започиње исправне
ствари, али никада нема снаге да те ствари заврши. То је по мом мишљењу наш највећи
национални проблем, јер недовршени послови осликавају, на неки начин, нашу националну
недовршеност. Због тога бих позвао људе да заврну рукаве и да коначно крену озбиљно
да раде на сређивању сопствених живота и решавању сопствених проблема и Србија би
тада сигурно кренула много брже да се креће тим европским путем који је, по мом
мишљењу, исправан.
Љубиша Бојанић, ученик
ИИИ разреда Гимназије у Краљеву
Нема коментара:
Постави коментар