Историја српске и југословенске филателије у
Народном музеју
ЧАРОБНА ПРИВЛАЧНОСТ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ
После више од тридесет пет година, колико
скупља поштанске марке, Краљевчанин Горан Суша приредио изложбу највреднијих
примерака из богате колекције, са којима је освајао значајна признања на
домаћим и међународним такмичењима филателиста
У време док још није било компјутера,
интернета, друштвених мрежа и видео игара најмлађи Краљевчани су потребу за
активностима у слободном времену задовољавали најчешће трчањем за лоптом. Али,
било је и неких других, оних које су привлачиле за околину мало чудне ствари.
Једна од њих биле су поштанске марке са писама која су представљала искључиви
начин комуникације међу људима.
И док су већину дечака тих седамдесетих година
прошлог века привлачиле сличице фудбалера и животиња из надалеко познате
едиције „Животињско царство“ Горан Суша није могао да одвоји очи од оних
шарених са писама. Поштанске марке су биле атрактивније, и од најраније
младости привлачиле пажњу овог тинејџера. Са друге стране јавила се неодољива
жеља за различитошћу од вршњака из улице.
Само годину дана по оснивању Друштва
филателиста у Краљеву Горан се нашао међу страсним сакупљачима поштанских
марака и доказаним познаваоцима ове области. Међу њима су били новинар Драги
Петровић, професор краљевачке гимназије Крста Љубеновић, Танасије Штављанин и
још неколико интелектуалаца који су основали друштво. Није у то време било лако
доћи до најновијих издања марака, јер на шалтерима пошта никада није било целе
серије какве су се могле набавити само у филателистичким друштвима.
- У почетку сам само скупљао марке, а касније,
када сам тај хоби толико заволео, почео сам да се мало преданије бавим тиме и
улазим озбиљније у читаву причу. Скупљао сам марке из одређене области, марке Кнежевине
Србије, које су као збирке изузетно скупе, марке Краљевине Југославије. Оријентисао
сам се на време послератне Југославије, после 1945. године, а онда се то
проширило на неку тематску филателију и скупљање марака са темама као што су
једрењаци, фудбал, животиње, биљке, спорт, олимпијаде, светска и европска
првенства у атлетици и гимнастици. Људи су се углавном опредељивали за једну
област да би могли да скупе издања из наше или других земаља – прича Горан
Готово десет година сакупљачког искуства имао
је Горан пре него што је отишао на прву филателистичку изложбу у Београду,
једну од оних на којима се излажу најзначајнији примерци колекција и освајају
медаље.
Са излошком „Краљево – филателистичка традиција“
освојио је Горан Суша 2007. године прву бронзану медаљу. Са прошлогодишње Београдске
филателистичке изложбе, прве од стварања самосталне Србије, вратио се са
сребрном медаљом и правом да учествује на интернационалној изложби Србија ФИЛА
14. Учествовао је са истим излошком „Фудбалски савез Србије – 100 година
фудбала у Србији“ и освојио сребрну медаљу, која има посебну вредност јер је
добијена у веома јакој конкуренцији филателиста из више европских земаља, поред
земаља окружења и оних из Чешке, Пољске, Мађарске, Бугарске, Турске, Шпаније.
Још од 1979. године, када је одржан
такмичарски Југословенски фестивал омладинске филателије, осим две мање, није
било значајнијих филателистичких изложби. Медаље са последње две националне
изложбе, и жеља да Краљевчанима покаже изузетно вредне примерке збирке, утицала
је на одлуку да Горан организује изложбу под називом „Историја српске и
југословенске филателије“. У краљевачком Народном музеју изложене су марке Краљевине
Србије, Краљевине Југославије, периода окупације и послератне Југославије, све
до данашњих дана. Изложба представља пресек издања, и неких значајнијих серија,
које у излазиле у то време, а представљени су и такмичарски излошци који су
добили медаље на националним изложбама.
- Имамо једну витрину са три марке које су прве
штампане на свету. То је црни пени енглеског издања из 1840. године, један чист
примерак, једна жигосана марка црвеног пенија и једна са жигом Малтешког крста,
уз блок издат поводом 150 година енглеског издања изласка прве марке на свету –
каже Горан.
Вредност колекције одређује садржај марака
које се у њој налазе. На аукцијама Српског филателистичког клуба, које се
одржавају два пута годишње, заљубљеници у поштанске марке, у зависности од
интересовања и финансијских могућности, размењују, продају и купују марке.
Најскупља марка на свету је, објашњава нам
Суша, она са ликом енглеске краљице Викторије издата на Маурицијусу, која се
зове Плави Маурицијус, а чија је вредност процењена на два и по до три милиона
фунти. Постоји само шест сачуваних примерака ове марке, две на писмима, а
остале појединачно. Један примерак је чист, а два жигосана и налазе се у
приватним колекцијама. Вредност одређује управо тираж марке па оне штампане у
Русији, изузев марака из периода царске Русије, немају посебну вредност јер се
штампају у великом броју примерака.
Марке се обично издају поводом неког
значајнијег датума или догађаја. Оне које учествују на изложбама треба, бар кад
су у питању нова издања, да буду чисте и добро очуване. Исто важи и за старије,
сем раритетних примерака који су очувани у ограничено малом броју. Интересантно
је да је сачуван веома мали број писама са маркама које су штампане у Црној
Гори док је била кнежевина, па је збирка ових марака изузетно вредна. Изузетно
вредне збирке са овим маркама имају председник Одбојкашког савеза Србије
Александар Боричић и Краљевчанин Пеђа Радовановић.
Док сакупљањем марака може да се бави свако, у
зависности од спремности да уложи одређену количину новца, такмичарска
филателија захтева далеко веће знање, и дубљи џеп, јер вредност појединих
марака може да достигне и пар хиљада евра. Као једини краљевачки колекционар
који се бави такмичарском филателијом Горан Суша показује фотокопију писма са
три марке са жигом Карановца која је прошле године на аукцији продата за 3000
евра.
- Веома је тешко издвојити новац за филателију,
поготово што смо у великој кризи. Вредне марке сам купио у срећна времена када
су плате у Југославији износиле до 3000 марака, па сте могли да издвојете 500
марака од очеве плате. Ако су двоје у кући радили то је било и до 8000 марака,
па сте могли 1000 да издвојите и купите марке – каже Суша.
Као културно-историјска преставка народа и
нације битно је да марка оде у свет и да други упознају културу земље кроз
детаље и мотиве из историје и културе народа.
Значајни краљевачки филателисти
Прву златну медаљу је у Краљево, још далеке
1937. године, донео познати апотекар Тодоровић који је учествовао на Земаљској
филателистичкој изложби Краљевине Југославије одржаној у Београду. Иако је
изложба била скроман, у односу на оно што се дешавало у европској и светској
филателији, и нема података на основу којих је освојена медаљ, ипак је веома
значајна за развој овог хобија у Краљеву.
Седамдесетих година пршлог века медаљу за
збирку швајцарских медаља са националне изложбе у Краљево је донео Драги
Петровић. Новинар Влада маровић Флегер донео је са Осме југословенске
филателистичке изложбе залтну медаљу за збирку марака Лењин у 40 земаља света,
а са девете по реду за класичну збирку марака Краљевине Југославије 1921-41.
За рад у филателији и помоћ у организацију две
значајне изложбе сребрне медаље је добио и Краљевчанин Предраг Радовановић.
Српске марке код америчког председника
Успео сам, путем меила да ступим у контакт са
колегом који се живи у Америци, Американцем који скупља марке Краљевине
Југославије, Краљевине Србије и послератне Југославије. У својој збирци има
веома важан историјски документ који сведочи да су председседнику Сједињених
Америчких Држава Теодору Рузвелту 5. октобра 1944. године послате четири
поштанске марке које је издала Краљеве војска у отаџбини. Марке је уручио
поручник Рајачић који је исте године учествовао у спашавању америчких пилота
који су пали на територију Србије.
Господин Вилијем Донован у том документу, који
носи ознаку тајности америчке обавештајне службе, да марке председнику који је
био страстан колекционар и филателиста, доноси поручник Рајачић. Документ је
значајан по томе што се у тесксту на енглеском језики наводи да су припадници
Краљеве војске у отаџбии спашавали америчке пилоте и да су четници учествовали
у борби против окупатора, што је због политичких игара скривано од јавности.
Нема коментара:
Постави коментар