Краљевачки ДневИНк 21

Србија на раскрсници

ЗАШТО ЕВРОПСКА УНИЈА, А НЕ РУСИЈА

Анализа економских аспеката односа Србије са Русијом и Европском унијом треба да допринесе објективнијој  процени интереса земље у грађењу односа са ова два актера

Када је пре годину и по дана у оквиру Европског покрета у Србији настао Истраживачки форум основни циљ је био да се предложе решења заснована на аргументима и рационалном приступу истраживањима која би допринела правилном позиционирању земље у односу на значајне актере, пре свега Европску унију и Руску Федерацију. У оквиру деловања створена је идеја да се направи анализа економских аспеката односа са Русијом и са Европском унијом како би могло објективније да се процењује шта је интерес Србије у грађењу односа са ова два актера.

Иако Србија има економске односе са великим бројем земаља њена трговина је концентрисана на мали број трговинских партнера. Најзначајнији је Европска унија која је у 2011. години примила 56 одсто српског извоза. Следе земље региона, удружене у ЦЕФТА, и на крају Руска федерација са само 7 посто. Када се анализи прикључе и земље ЦЕФТА које имају аспирације да уђу у Европску унију, онда обим и значај ЕУ расте, јер је 80 посто српског извоза усмерено ка њој.

У структури извоза Србије готово да је занемарљиво учешће индустријских производа тако, да гро чине пољопривредни производи и полупроизводи који извознику доносе мали профит. Основни услов за промену структуре извоза је што бржа реиндустријализација земље. Половина добара које Србија увози долази из земаља чланица Европске уније, док Руска федерација учествује са само 13,2 процента, а значајан део тога припада енергентима.

Када се упореди структура извоза Србије у Европску унију и Руску Федерацију нема значајније разлике, сем што се у ЕУ извози нешто већи обим готових производа. У складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању, који је Србија са Европском унијом потписала 2009. године, у земље чланице се без царине и ограничења извозе индустријски и пољопривредни производи, осим четири за који постоје тачно дефинисане квоте, а односе се на 180 хиљада тона шећера, 8700 тона телетине, 55 хектолитара вина и 10 тона пастрмке и шарана. Проблем наше пољопривреде састоји се у томе да не може да искористи ове квоте. У првих десет месеци 2011. године Србија је извезла телетине за једва 7,2 процента одобрене квоте. Насупрот увреженом мишљењу да је Србија велики извозник пољопривредних производа овај податак делује прилично поражавајуће.

Према истом споразуму Србија фазно либерализује тржиште за производе из земаља Европске уније док за 20 до 23 посто пољопривредних прозвода задржава царине. Једина је од земаља региона која је обезбедила задржавање сезонске заштите за одређен број осетљивих пољопривредних производа који се увозе из Европске уније.

Поред готово неограничених могућности за извоз мало је познато да је Србији дозвољен и неограничен транзит робе преко земаља чланица Европске уније према тржиштима Русије, што има позитиван ефекат на трговину. Како се 95 одсто извоза до Русије транспортује камионима ова повољност је знатно допринела повећању извоза у ову земљу.

Примена Споразума о стабилизацији и придруживању је у 2011. години умањила приход од царина на увоз за 466 милиона евра. У исто време корист од преференцијалног извоза српске привреде, на основу истог споразума, износи милијарду и 500 милиона евра. Ако се има у виду да су новац који би потрошили на царине грађани Србије уложили у штедњу и додатну потрошњу, а тако кроз ПДВ део средстава вратили државном буџету, онда су губици знатно мањи него што би то поједини критичари желели да прикажу.

Истраживање показује да Споразум о стабилизацији и придруживању пружа још неке повољности пре свих заштиту држављана Србије који се налазе на легалном раду у земљама Европске уније. Споразум им је омогућио да не могу бити дискриминисани по основу држављанства у погледу услова рада, накнаде или отпуштања са посла које је све присутније и у земљама уније. Према подацима Светске банке из 2009. године износ дознака које долазе у Србију достигао је 5,5 милијарди евра. Под претпоставком да само трећина запослених у иностранству долази из земаља Европске уније може се закључити да је бар једна милијарда и 500 милиона евра стигло у земљу захваљујући Споразуму о сарадњи и придруживању.

Економске односе Србије и Европске уније карактерише и бесповратна помоћ за развој земље. Буџетска помоћ од 2000. године износи 2,4 милијарде евра, иако у њој нису представљене појединачне донација земаља уније. Због чињенице да није чланица Европске уније само по овом основу Србија губи милијарду евра годишње. Земља чланица из фондова уније може годишње да добије максимално 4 одсто бруто домаћег производа. Примењено на српски буџет то би износило 1,2 милијарде евра, што је знатно више од 200 милиона колико тренутно годишње добијамо.

До распада Југославије почетком деведесетих година прошлог века половина извоза бивше државе у Русију одлазила је из Србије. Од тог периода економска размена је претрпела значајне промене и трансформације. Трговински односи Србије и Русије дефинисани су Споразумом о слободној трговини, који је потписан 2000. године. Протокол који је донекле изменио овај споразум је потписан 2011. године. Основни принцип Споразума омогућава слободну трговину са изузетком списка роба на које се и даље наплаћује царина. На том списку је 39 производа из Србије међу којима су месо, сир, шећер, пенушаво вино, цигарете, гуме, тканине од памука, компресори за расхладне уређаје, трактори и аутомобили.

На списку 17 производа на које се при увозу из Русије плаћа царина налазе се пнеуматске гуме, славине, вентили и слични уређаји, моторна возила за превоз особа, путнички аутомобили и друга моторна возила и моторна возила за превоз робе. Иако се значај споразума посебно потенцирао у време предизборне кампање у Европском покрету истичу да су његови домети прилично скромни. На тржиште Русије у 2011. години извезено је робе за 600 милиона евра, док је увоз из ове земље три пута већи. Разлози томе су бројни, а један од њих је да се међу производима који су ослобођени плаћања царине не налазе они који би лако могао да пронађу купца на руском тржишту. Друго важно ограничење је ниво производње коју наша привреда може да оствари да би била конкурентна, али и неорганизован и неадекватан наступ српских компанија на том тржишту.

Једно од кључних ограничења, које има дугорочни ефекат, је питање транспорта робе. У структури робе која се извози на руско тржиште преовлађују расути терети који се превозе камионом што драстично подиже крајњу цену. Железница не може да се користи због различитих стандарда тако да као најефикснији остаје превоз Дунавом према Црном мору који није у довољној мери развијен да би српски извоз био конкурентнији на руском тржишту. Транспорт Дунавом не користи се јер продукција наших фирми није толика да може да напуни баржу која може да плови и Дунавом и Црним морем, а уколико се роба претовара у Констанци опет се трошкови транспорта значајно повећавају.

Најзначајнији инфраструктурни пројекат за Републику Србију је изградња Јужног тока, јер подиже ниво енергетске безбедности, а очекује се и пад цена овог енергента на нашем тржишту што би требало да повећа конкурентности српске привреде. Упркос томе снабдевање гасом ваљало би обезбедити и из алтернативних извора, па би било добро да се Србија укључи у изградњу гасног прстена и гасним инсталацијама повеже са суседима, пре свега Румунијом и Бугарском које имају значајне изворе овог енергента. Овај пројекат је започет потписивањем уговора са бугарским премијером у Бриселу, а прва траса треба да повеже Ниш и Димитровград са бугарском границом.

На даљи развој односа Србије и Руске Федерације неминовно ће утицати и приступање Русије Светској трговинској организацији што ће условити смањење просечног царинског оптерећења на увоз робе, а очекује се да ће увозне царине у Русији са 10 бити смањене на просечних 7,8 посто. Када царина за увоз пољопривредних производа буде снижена за целих 30 процената наши производи ће се на руском тржишту срести са конкурентским производима из других земаља, па ће и ефекти заштите коју обезбеђује Споразум о слободној трговини бити далеко мањи.

Главни извозни адут Србије биле су свеже јабуке.  Уласком Русије у Светску терговинску организацију царина ће са 10 бити скинута на 6 центи по колограму. До 2017. године биће спуштена на 3 цента што ће ићи на руку највећим светским произвођачима Кини, Чилеу и Француској које немају ограничења у транспорту која има Србија.

Како ни 11 година после потписивања у руској Думи није ратификован Споразум о слободној трговини са Србијом, Русија га није ни пријавила Регионалном комитету који омогућава увид земљама чланицама Светске трговинске организације у његов садржај. То знатно повећава ризик српских компанија које планирају значајне инвестиције у капацитете како би извозили на руско тржиште. Он се састоји у томе да споразум може бити укинут, или измењен, што би Србију додатно ставило у неповољнији положај.

Европска унија бележи дефицит у економској сарадњи са Русијом која је њен трећи увозни партнер, а када је реч о извозу четврти. Процењује се да од укупног броја 75 посто страних директних инвестиција у Русији долази из земаља чланица Европске уније, док у структури извоза највеће учешће, са око 80 посто, имају енергенти. Значајно за Србију је да је структура робне размене Европске уније и Русије веома слична стуктури коју Србија има са Русијом. Уласком Србије у Европску унију Споразум о слободној трговини ће престати да важи, а Србија ће примењивати Споразум о партнерству Европске уније и Русије који је на снази од 1997. године.

Упркос кризи Европска унија је кључни инвестициони партнер Србије, а Споразум о сарадњи и придруживању омогућава српским извозницима приступ тржишту од пола милијарде становника.

На основу анализе дефинисане су препоруке које би требало да унапреде економску сарадњу Србије са Европском унијом и Русијом, а прва указује на неопходност наставка процеса економских интеграција. С тим у вези требало би учинити све како би се створили услови за почетак преговора о равноправном чланству Србије у Европској унији. Претпоставља се да је овај оквир најбољи за изградњу и реиндустријализацију српске економије, и подизање нивоа продуктивности, што ће омогућити да наши производи буду конкурентни и на руском тржишту. Друга препорука подразумева неопходност израде стратегије и програма мера реиндустријализације земље како би нова индустријска политика, која треба да се заснива на спровођењу структурних реформи и инвестиција у све видове инфраструктуре, унапредила структуру извоза.

Неопходно је предузети и све мере подршке пољопривреди како би се искористили сви потенцијали које пружа Споразум о сарадњи и придруживању, али и Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом у извозу пољопривредних производа. Прва од мера која би требало да осигура пласман роба на руско тржиште је ратификација поменутог споразума, а друга, која значајно треба да унапреди извоз дугорочног је карактера, и подразумева изградњу ефикасног систем транспорта на Дунаву као најделотворнијег за транспорт робе из Србије. За процес европских интеграција и развој економских односа са Руском Федерацијом важно је и учешће Србије у имплементацији Дунавске стратегије коју је креирала Европска унија.

Краљевачки ДневИНк 20

Литургија Светог Јована Златоустог и прва литургија администратора Жичке епархије.

Беседа после Јеванђеља

Када нас црква божија подсећа својим песмама, химнама и богослужењима увек подсећа на радост Божића, на прослављање доласка Бога на земљу, доласка сина божијега зачетог од Дуга Светога и Пресвете Богородице. Он се браћо и сестре родио на земљи да би нас смртне пролазне, да би анма даровао живот вечни, бесмртни и непролазни. Зато хришћано када прослављају име божије, када прослављају његову љубав прослављају оно што је Бог највише учинио за човека а то је што је показао љубав да се он као Бог оваплоти, да прими тело да се роди, да дође на овај свет, да буде једнак са нама и један од нас како кажу свети оци. Да буде у свему што смо ми осим у греху и да нама пролазнима објави и дарује живот вечни, да нам дарује непролазна блага које ејдино Бог може дати човеку и да би човека уздигао на небу.

Заиста браћо и сестре доласком сина божијег у свет његовим рађањем отворила се небеса, рај се отворио и човек је поново враћен у рај. И да није било његовог оваплоћења, да није било његовог рођења рај би за нас био затворен. Једино би био пакао отворен.

Али он је дошао и пошао за човеком за круном свога стварања а све из љубави своје иако је човек њему окренуо леђа. зато Бог увек кад ми молитвама разговарамо са њим он нас пита хеј човече где ћеш ти од мене. Да се на небо попењеш, ја сам тамо. Да сиђем у пакао и ти си тамо. Где ћеш ти човече од мене. Шта тражиш другога поред мене. Осим човека као иконе божије тражиш ли лекара. Па ја сам највећи лекар. Тражиш пријатеља. А ко је нама највећи прикјатељ браћо и сестре. Тражимо ли оца. Зар имамо већег оца од њега браћо и сестре. заиста немамо и све је то Бог показао својим рођењем браћо и сестре.

Зато прослављајући Бога ми у ствари прослављамо његову љубав јер његова љубав и долазак на свет уствари браћо и сестре је сједињење неба са земљом. Сједињење људи са Богом. Његово рођење уствари јесте управо појава небескога мира на земљи и у исто време позив свим људим ана мир и узајамно праштање.

Данас је оданије Божића или како наш народ каже Мали Божић. МИ старији знамо а хвала Богу и овај млађи свет све више урађа у цркву Христову. То је оно што је радост за цео народ, цело човечанство. Ми смо знали да није се сме Божић дочекати а да неко буде са неким у свађи. Мирили су се највећи непријатељи. Зато је и кад смо ратове ратове ратовали наш народ знао пред велике празнике ратна адејства спусти и да се мири чак са непријатељима. То може велика душа човекова да кроз Бога види и непријатеља, да кроз њега љуби непријатеља.

И то је оно та виша вредност љубави за коју Христос каже љубите и непријатеља свог. Ми људи обично волимо оне који нас воле. То је добро али није добро ако они који нас љубе нама дозвољавају да радимо и оно што не треба. То нам нису пријатељи. пријатељ је да ти каже хришћански не надмено, не гордо него хришћански да каже брате, пријатељу, сестро, није ти то добро. Ако сте пријатељи онда ћеш га полсушати јер како може пријатељ пријатеља да увреди. Може само ако прекине пријатељство а пријатељство се прекида кад нестане Бога међу пријатељима. То је разлог зашто је БОжић, и не само Божић, него све што је у цркви позвано и призвано браћо и сестре на на праштање. Зато је Божић дан у који је људима засијала управо та светлост боговиђења. И човек нема кад нема бога у себи он је у мраку, он је у тами. А светлост и тама имају ли шта заједничког. Немају. Зашто тама мрзи светлост. Зато што открива оно што је у тами. И да није светчлости ми не би ни знали шта се у тами догађа. Е то је та светлост коју је Христос донео са собом, то је та севтлост која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет браћо и сестре. И зато кажемо човек без Бога је у тами.

А чим Бога призове, чим Богу приђе, чим се Богу покори, чим покаже смирење љубави и веру од тог човека се тама разилази. Он почиње да сагледава управо тим духовним очима драги моји. И зато је врло важно браћо и сестре да пре собом, да пред очима духовним имамо ту бесконачну љубав божију, да се сећам озашто је господ дошао. Дошао је ради нас, ен ради себе. Све је претрпео, и гоњење и распеће и пљување, све, све, све ради нашега спасења. А зашто је то урадио. Само из љубави.

Један свети отац каже да је љубав божија просто натерала Бога да дође у свет да поново свет подигне и дага врати ттамо где је његова намена. Зато Јевађеље каже ми немамо посотјаног града овде. наш је град горе на небу. И зато је хришћански, и зато хришћанин увек треба о томе да рзмишља, или како свети оци кажу ходит иземљом а мислити на небу. И кад човек ходи земљом а стално мисли на Бога и оно што је горе где је Бог онда се он и уздиже браћо и сестре од овог привременог земаљаког. Онад он постаје радостан јер има Бога у себи а акад је Хришћанин радостан он се по речима Апостола Павла са радоснима радује а са тужнима тугује. То је Хришчанство браћо и сестре да осетимо бол, рану и тугу другог другог човека и да тај бол, и ту рану и ту тугу осетимо као своју. Онда ти показујеш да си Хришћанин. Није Хришћанство у неком филозофирању, надмудривању него је Хришћанство у љубави, не у знању него у љубави. Апостол Павле каже знање надима а љубав изграђује. Дајмо своје хришчћанство и своју припадност отврдимо делима а не речима самим.

Иако Господ тражи од нас да и речима и делима и јавно и тајнио исповедамо име Божије. Зашто. Зато што је име његово једино под којим се ми спасавамо. Зато нека је увек благословен Бог који нас сабира браћо и сестре око имена свога као што нас је и данас сабрао на овој светој литургији, да миосетимо оно што нам литургија даје.

А шта на даје литургија. Даје нам Бога браћо и сестре. Своди нам Бога на земљи и сев оно што је на небу, а људе који то осете и доживе на литургији уздиже на небо. Шта нам још даје литургија. Даје нам радост. Зато је преподобни Јустин Ћелијски говорио Не могу да замислим тужног човека тамо где се служи литургија.

Зато ми на крају литургије кажемо да смо примили Духа Светога, да смо видели севтлост неприступачну, и да управои са тим Духом Светим кога примамо и којим се седињујемо са Богом преко свете тајне причешћа и те светлости која обасјава и нас овакве какви јесмо да том севтлошћу зрачимо и по сведочимо и кад изађемо на врата ове цркве, и кад се серетнемо са другима да нас препознају да смо били на литургији, тојест да смо били на небу браћо и сестре.

Сваки је храм арче неба на земљи. Зато то терба увек да нас подсећа када уђемо на литургију да улазимо на небо браћо и сестре. Неко ће рећи па ја нисам ни видео Бога а био сам у цркви. Е, што ганиси видео немој да се чудиш, него се чуди ако ганиси осетио. А не можемо га осетти и нисмо га осетили ако га ставили Бога у срце. Бог не борави у богатом смилсу уу смислу материјалног богатства. Бог борави у чистом срцу. Зато и кажемо благо онима који су чистог срца а не који су богатога срца да ће они Бога видети.

Шта тражи Бог од нас. Не тражи много верујте. Он тражи од нас само жељу и вољу да будемо божији и ољи људи. А кад имамо жељу, кад имамо вољу и кад мало унесемо свога труда и подвига ту је сила божија браћо и сестре. Ту је тај светиљ који нам помаже, који нас чисти, јер ко је достојан да буде на таквом парчету неба да буде на литургији. Нико. Мислите да је владика достојан да служи литургију. Није. Зато ми и читамо ту молитву и кажемо да нико није достојан да приђе ни да се приближи а камоли да служи литургију. Али ми се уздамо у милост божију, у љубав божију, у благодат божију браћо и сестре. У Духа Светога који чисти, прочишћава и освећује и ако смо са том надом и ако тако приступамо онда ћемоосетити Бога. Бог не тражи од нас да му принесемо као што су цареви у његовом рођењу принели му злато, Либан и Смирну како се каже у Јеванђељу, тражи да покушамо да му принесемо чисто срце. на крају крајева ако и немамо чисто срце да му акежмо искрено у смирењу у молитви Боже ево ти мога срца, ево ти моје дуже, ево ти мојих мисли, не могу да урпављам са њима. Али ми живимо у свету у коме је више оних негативних него позитивних особина. Живимо у времену која су велика и са искушењима. И зато некако просто и гушимо душу своју, не дамо јој да се уздигне горе али ми је некако стално притискујемо, чак и сами себи много више правимо мука, невоља и искушења него што их уопште има. зато морамо дати одушка души да она која је боголика тражи Бога. Зато цар Давид каже жељна је душа моја Бога живога браћо и сестре. Е тај живи Бог дошао је на Божић и помирио небо и земљу и помирио људе са собом браћо и сестре. Зато славећи Божић ми славимо ту неисказану љубав божију коју је Бог према нама и стално излива. И тражи од нас само олико даму на на божанску одговоримо човечанском љубављу. На крају крајева и кад добиејмо дар до човека ми бар из културе кажемо хвала ти брате, хвала ти пријатељу што си ми дао тај дар. Шта да кажемо за ту љубав божију. Зашто њему не кажемо хвала ти Боже и благодарим т иза ту велику љубав. Све су то просте ствари а ми знамо чак и да их искомпликујемо браћо и сестре. Па сад имислимо ја не могу да будем бољи нећу да се трудим. Не могу ја да испуним закон божји, не могу заповести божје да испуним, оне су недостижне за мене, недокучиве. Није истина браћо и сестре. Нису оне тешке. Ништа што је дБог дао човеку није тешко. Али, шта је тешко. Тешко је да се ја ослободим самога себе, да се ослободим ружних мисли, ечи, дела, навика, сласти, стрсти. То је тешко, а кд тога с е ослободимо онда нас дух свети води и руководи и доводи тамо где треба. Зато кажем љубав божју ми прослављамо јер је Бог заволео нас пре него што је постао свет. И зато се каже он пре заволе нас него што ми заволесмо њега. Зато браћо и сестре волимо једни друге, праштајмо једни другима., Не можемо бити а да сен замеримо једни другима али праштање је веће од свакога греха. И зато право покајање даје и право радовање. Зато у српском народу постоји реченица која каже покајање је радовање. Како је лепо родитељима кад се дете покаје што се огрешило о свог оца. Пуни смо радости браћо и сестре што нам се дете покајало. А шта да кажемо за ту љубав божију којом нас он тално грли и тражи да се ми покајемо не ради њега него ради нас. Дао нам је Бог браћо и сестре и наредио просто да тако кажем иако нема наређења Бог свакоме даје на слободу да се определи да волимо једни другога љубављу која не тражи своје, која се не горди браћо и сестре, која све трпи и свему се нада. нама је данас потребна радост божија, нама је потребна снага како бисмо могли у времену у коме живимо да се радујемо и да се надамо да ће нас Бог спасти. И спасиће нас ако желимо и ако будемо у цркви његовој ми ћемо бити спашени. Али, ако нисмо у цркви љеговој да смо ен знам какви моралисти  дане знам каква добра дела чинимо нећемо се спасти ер нема спасења без цркве нема спасења без заједнице. Зато аАпостол Павчле кад говори хришћанима о цркви да воде дачуна како живе у цркви он каже ко поквари цркву поквариће њега Бог.

Ми смо ту у цркви и хоћемо таквог Христа, рођеног, страдалног, васкрслог, преображеног, вазнесеног Христа који је не само Бог него и Бог и човек, и он ћенас да разуме зато што је и Бог и човек. Сами да ми разумемо његову љубав и даму на љубав одговоримо у свом животу.

Излазак његов пред лице божије. Од срца благодарим свима лекарима на првом месту клоји су енсебичну љубв показали и оно што је до човека у њиховој моћи што су учинили да му олакшају задње данае. И нису ту само лекари. Ту су браћа свештеници, монаси, благоверни народ и у име свих њих благодарим енка им господ молитвама светим учини да и даље добро чините. По речима Апостола Павла добро чините да ва мсе не досади. У то име одлучили смо даодликујемо поједине особе.

Јован по милости божјој епископ шумадијски и администратор и мисотогљуститељ епархије жичке др Душици Александровић специјалисте онкологије Здравственог центра „Студеница“ у Краљеву за несебичну и  самоодрицајућу љубав према Епархији жичкој и Српској православној цркви додељујемо ову захвалницу призивајући на њу и домаћу цркву њену божију благослов. О празнику рождества Христовог 2012. године а двадесете године нашег архијерејског служења Господу.

примарију др Ради Новаковић, специјалисти опште медицине начелнику Службе кућног лечења Здравственог центра студеница за несебичну и  самоодрицајућу љубав према Епархији жичкој и Српској православној цркви додељујемо ову захвалницу призивајући на њу и домаћу цркву њену божију благослов.

примаријус др Радомиру Висковићу специјалисти анестизиологу и реаниматологу и начелнику Интензивне неге ЗЦ „Студеница“.

Ваш владика бивши је раћо и сестре молио се и служио свету литургију и приноси жртву за све вас. Он и данас се моли за све нас. Зато авс молим да га не заборавите у својим молитвама а он је је сада у већој предности него сви ми. Бог је тако хтео. Не долазимо на овај свет нити одлазимо са њега својом вољом. Он је у већој предности прво што више не може дагреши а сваки човек греши, и владика греши. Може пред престолом да још усрдније моли и доприноси.  Нека Бог руководи црквом, где ко где шта то ће бог да одреди а ми смо ушли у цркву слободне воље, Кад смо већ ушли не можемо да радимо сваки шта хоће. Онај је прави слуга који слуша цркву.

-

Краљевачки ДневИНк 19

Текст Политичке платформе за Косово

Политичка платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, са које је Влада Србије скинула ознаку тајности, предвиђа да свако решење дијалога Београда и Приштине мора да буде у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 и да Србија не признаје независност Косова.

Интегрални текст Политичке платформе за Косово, који је пренела агенција Танјуг.

Република Србија ће, с циљем заштите државних интереса, у даљим договорима са привременим институцијама самоуправе у Приштини полазити од тога да свако решење, било општег или неког посебног питања, о привременом, прелазном или коначном статусу Аутономне покрајине Косово и Метохија, о положају Срба у Покрајини или о заштити српског верског и културног наслеђа, мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.

Република Србија, у доброј вери (бона фиде), тежи наставку разговора са представницима ПИС у Приштини, убеђена у то да је трајно и одрживо решење за Косово и Метохију могуће достићи кроз искрени дијалог две стране.

Влада ће, ради утврђивања основних оквира за разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини, предложити Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе на Косову и Метохији:

Резолуција ће бити заснована на следећим елементима:

* да основна полазна премиса за разговоре са ПИС у Приштини на високом политичком нивоу буде да Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену "независност" Косова;

* сва права и надлежности који као резултат преговора буду признати ПИС у Приштини биће пренети законом на органе Аутономне покрајине Косово и Метохија у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије;

* да основна тежња током наставка разговора са представницима ПИС у Приштини буде постизање свеобухватног решења, а да сви појединачни договори буду у складу са циљевима државне политике утврђеним Резолуцијом;

* да полазећи од чињенице да је Република Србија у досадашњем току политичког процеса, упркос и након нелегалне једностране проглашене независности Косова, својим поступцима пружила ПИС у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени о превазилажењу институционалних паралелизама на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, не задирући у питање међународног и државно-правног статуса ПИС у Приштини. Циљ је успостављање органа власти на подручју Покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју Покрајине;

* да Република Србија посебно инсистира на:

А) успостављању Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, коју би чиниле територијална аутономија четири општине севера Косова и Метохије и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом (нпр. Грачаница, Штрпце, Гора итд.), засноване на посебном Статуту о аутономији Заједнице српских општина на Косову и Метохији и јемчене Уставом покрајине и јавном декларацијом представника међународне заједнице укључених у процес;

- Изворне надлежности и елементи унутрашњег уређења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији биће усаглашени кроз политички дијалог.

- Република Србија сматра да ова аутономија подразумева постојање изворних надлежности у областима:

- просвете (основног, средњег и високог школства),

- здравства (сви нивои здравствене заштите),

- спорта,

- културе,

- јавног информисања,

- заштите животне средине, креирање и спровођење политике заштите животне средине и одрживог развоја;

- просторног планирања,

искључива надлежност у регулацији просторног планирања и механизама за управљање читавим процесом, као и у процедурама за процесуирање захтева и њихово одобравање, искључива надлежност у регулацији система за развој јавног земљишта, што укључује одређивање критеријума за намену различите врсте земљишта и за коришћење земљишта, искључива надлежност у управљању механизмом за утврђивање законитости власништва над земљиштем и некретнинама, искључива надлежност у креирају политике развоја земљишта и станоградње, управљање јавним површинама уз постојање система ефикасне административне интервенције у процесу изградње, просторног планирања и коришћења земљишта.

- пољопривреде,

- шумарства,

- водопривреде,

- лова, риболова,

- правосуђа (тужилаштва у првом и судства у првом и другом степену, судови на подручју Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији били би установљени законима на нивоу Покрајине, али би споразумом који проистекне из политичког процеса било утврђено да закон мора да предвиди механизам путем којег грађани Аутономне заједнице преко својих представника утучу на избор и састав судова. Ови судови би имали овлашћење да на подручју Аутономне заједнице, у складу са прописима важећим у Покрајини, одлучују у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана, да изричу казне и друге мере према учиниоцима кривичних дела и других кажњивих дела одређених законом, да одлучују о законитости појединачних аката органа и организација које врше јавна овлашћења, решавају спорове о имовинским и радним односима и одлучују о другим питањима у складу са важећим законима),

- унутрашњих послова (Аутономна полиција била би у формалном смислу део полицијских снага Косова и Метохије, а функционисала би под ауторитетом Извршног већа Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, на територији Аутономије и у складу са овлашћењима која су дефинисана законима у сагласју са највишим правним актом Аутономне покрајине Косово и Метохија и Статутом Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији.)

- рударства,

- енергетике,

- телекомуникација,

- трговине и економске политике,

Извршно веће има искључиву надлежност у питањима трговине и организације сајмова, укључујући административно планирање трговинских активности, као и регулацију сајамских активности на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији:

- фискалне политике и финансија,

- посебна овлашћења Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији везана за јединствене регистре привредних друштава, друштвено-политичких организација и верских заједница;

- органи Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији требало би да Уставом Аутономне покрајине Косово и Метохија имају гарантовану могућност успостављања непосредне сарадње са органима Републике Србије, као и право на допунско финансирање из средстава предвиђених буџетом Републике Србије;

- Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији самостално одлучује о изгледу и употреби својих симбола (грба, заставе, химне и др.), док је законом на нивоу Покрајине прецизније уређена употреба симбола Покрајине, као и заједничка употреба симбола Покрајине и територијалне аутономије;

Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији има Скупштину Аутономне заједнице и Извршно веће Аутономне заједнице који би се старали о вршењу послова из делокруга Заједнице српских општина на Косову и Метохији утврђених Статутом.

Б) успостављању специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора (ово последње је само могућност, у случају да већина становништва у Гори не жели да ова општина уђе у састав Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији);

- Подручја обухваћена специјалним статусом, нарочито изван градских средина, треба где год је то могуће да за полазну основу приликом одређења територије имају етничку структуру која је постојала пре етничког чишћења, с обзиром на то да и за међународну заједницу мора бити неприхватљиво да резултати етничког чишћења у 21. веку у Европи буду полазна тачка за изналежење неког политичког решења;

- Изворне надлежности подручја са специјалним статусом биле би уже од надлежности Аутономне заједнице српских општина, али би нужно требало да обухвате утицај на избор кадрова и структуру органа унутрашњих послова за дата подручја, правосуђе у првој инстанци, просвету, здравство, као и питања која задиру у област основних политичких и економских права;

- Споразумом може бити утврђено да подручја специјалног статуса поједине од ових надлежности врше у сарадњи са органима Аутономне заједнице српских општина, у складу са законима и другим прописима који важе у Покрајини;

В) успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и ПИС у Приштини;

- Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за објекте Српске православне цркве, црквене поседе и деловање Српске православне цркве на подручју Покрајине;

- Детаљи везани за преговарачку позицију по овом питању морају бити усаглашени са представницима Српске православне цркве.

Г) да у Уставу Аутономне покрајине Косово и Метохија буде предвиђена трајна гаранција за прокламовани повратак лица расељених са Косова и Метохије и њихових потомака на основу политичког решења усвојеног преговорима;

- Потребно је усвајање Закона о повратку на нивоу Покрајине, којим ће бити утврђене обавезе органа Аутономне покрајине Косово и Метохија, Аутономне заједнице српских општина и јединица локалне самоуправе у погледу повратка избеглих и интерно расељених лица;

- Потребно је на територији Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији, обезбедити и гарантовати право и услове за одржив повратак за она прогнана лица са Косова и Метохије којима је онемогућен повратак у њихове домове у другим деловима Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Д) резултат преговора мора да буде и стварање ефикасног правног и организационог механизма који би омогућио укључивање представника српског и другог неалбанског становништва у рад и одлучивање свих институција и органа власти Аутономне покрајине Косово и Метохија, а на начин да се онемогући било који облик мајоризације од стране албанских представника у тим институцијама и органима власти:

- Српска страна предлаже поделу Аутономне покрајине Косово и Метохија на неколико региона, од којих би један засебан представљала Аутономна заједница српских општина на Косову и Метохији;

- Српска страна предлаже формирање дводоме Скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија, у којој би горњи дом представљао Дом региона и верских заједница, а доњи дом би био Дом грађана;

У складу са овим предлогом, у Дому региона и верских заједница би сви региони и главне верске заједнице били равноправно заступљени, а у Дому грађана би српско и неалбанско становништво било заступљено у складу са гарантованим квотама и изборним резултатима;

Председавајући једног од два дома, као и потпредседник другог од два дома, требало би да буду представници српског и неалбанског становништва за које се изјасни већина представника изабраних из редова српског и неалбанског становништва у том дому;

Морају постојати ефикасни процедурални механизми који би онемогућили доношење одлука прегласавањем у питањима која директно задиру у надлежности Аутономне заједнице српских општина на Косову и Метохији и права српског и другог неалбанског становништва у Аутономној покрајини Косово и Метохија.

Ђ) имовинска питања морају да буду трајно решена у складу са важећим међународним конвенцијама, општеприхваћеним правним принципима и стандардима, а свакако ради успостављања правне сигурности и стабилног пословног и инвестиционог окружења на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Е) ову политичку платформу за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини Влада усваја на предлог председника Републике Србије.

Краљевачки ДневИНк 18

Краљевачки Дани јоргована ускоро међународна манифестација?

СРЦЕ ДОВОЉНО ВЕЛИКО ЗА СВЕ

- Више од четврт века Софија Ћук де Гарофани бави се промоцијом српске традиције и културе у Француској, а француске у Србији. – Са традицијом дугом двадесет година Краљево заслужује да буде носилац међународних Дана јоргована

На простору између Сопоћана и Милешеве где је зачета српска средњовековна држава, и настала уметничка школа претеча венецијанске ренесансе, проживела је најраније детињство Софија Ћук де Гарофани, позната уметница, хуманиста и професор Академије примењених уметности у Паризу. Рођена у породици Србина из Лике Марка Ћука детињство је провела у хармоничној породици деде Вукосава Вуковића. По завршетку Другог светског рата краљев официр Марко Ћук одрекао се војне каријере и посветио породици, образовању и васпитању шесторо деце. Врло рано је Софија осетила да је средина у којој живи мала, па је на инсистирање мајке која је пре рата била учитељица, отпутовала у Италију да учи језик како би наставила изучавање спољне трговине. Сусрет са Мишелом де Гарофанијем на језеру Лаго ди Гарда у близини Вероне после шест месеци познанства крунисан је браком у који је Софија ступила са само деветнаест година. Венчањем у Француској, и богатством које је понела из породице, наставила је Софија да живи у Паризу који је био центар европске културе.

Софија дe Гарофани је, као дама из високих аристократских кругова предодређена да живи у дворском комплексу смештеном у Марн ла Валеу надомак Париза, имала могућност да упозна људе који су обележили политички и културни живот Француске и Европе. Међу њима су генерал Шарл де Гол, Франсоа Митеран и књижевница Симон де Бовоар, животна сапутница Жан-Пола Сартра.

Као почасни грађанин Париза, током четрдесет пет година проведених у Француској успела је да, после завршене Академије примењених уметности, постане и њен професор. Два пута је награђивана као успешна жена југословенске дијаспоре, али и успешна жена српске дијаспоре.

Прве дане ове године провела је у Србији, а њено присуство на Новогодишњој трци у Мрсаћу било је повод за разговор о досадшњем животу, али и неким плановима за будућност.

Жеља да измири генетске антагонизме и својој кћери и двојици синова приближи културу мајке, и све што је понела са простора Старе Рашке, утицала је да формира фондацију која се бави промоцијом српске културе у Француској, а на чијем челу се налази већ више од четврт века. Није тај посао у почетку био нимало лак јер је, како рече, Француска велика и авангардна земља, Французи познати као шовинисти, а жени која долази са простора мале нације потребно да првенствено опстане у једној француској аристократској породици. Успела је вођена немањићком идејом да се до равнотеже, боље него физичком снагом, стиже уз помоћ велике љубави и дипломатије. Ни сада, као ни раније, Французи о Србима нису имали другачије, поготово не негативно мишљење. Оно је, каже Софија де Гарофани, повремено било само резултат перверзне политике коју не треба поистовећивати са народом.

Као гостујући професор на светским универзитетима Софија Ћук де Гарофани држи предавања о развоју текстила кроз различите цивилизацијске епохе, а прва сазнања о томе добила је од своје мајке, једне од последњих учитељица ћилимарске школе у Сјеници. Знања је са успехом унела у професију и на париској Академији одбранила тезу са темом Савремена таписерија техником сјеничког ћилима.

И поред великих обавеза чест је гост у родном крају где се сваке друге године, преплитањем поезије и сликарства одржава бијенале француско-српске културе као својеврстан омаж краљу Урошу и Јелени Анжујској. Софијина идеја је да у овај пројекат укључи и Краљево, па очекује да би већ у априлу ове године краљевачки културни посленици могли своје стваралаштво да приближе француској публици.

Пре две године, у време када се у Краљеву одржавају традиционални Дани јоргована, у сличну манифестацију у Француској било је укључено седам париских општина. Софија верује да би Краљево, са двадесетогодишњом традицијом у овој области, требало  да буде носилац међународних дана јоргована. Идеја коју носи годинама у не тако далекој прошлости била је у Србији злоупотребљена од стране неодговорних појединаца, а јорговани као симбол вечите љубави и везе две земље оскрнављени. И поред дугогодишње традиције краљевачки Дани јоргована остали су само локална манифестација која заслужује много већу пажњу пре свега домаће, али и ностране јавности.

- То треба да се решава на државном нивоу. Ако су Французи претпрошле године одлучили да саде јорговане у најеминентнијем париском парку од 120 хектара, где је у дворцу боравила мадам Помпадур, онда треба и ова држава да схвати вредност традиције и културе која је толико деценија била анатемисана, а због чега сносимо погубне последице. Градоначелник Краљева, и тим који води културу овог града,

треба да Београду, који је слеп и глув, укаже на пример Француске и Париза. Они су давних година извршили децентрализацију културе за коју не постоји само Париз као главни град. Жеља нам је да култура не буде везана само за Београд, већ да буде равномерно развијана у свим деловима Србије – каже Софија де Гарофани.

Велики пут је превалила Софија да би из Париза стигла до Мрсаћа. Тако је још једном потврдила велики ентузијазам који не јењава већ тридесет година колико траје промоција српске културе у Француској и француске у Србији. Њен рад је у последње време усмерен ка буђењу свести градских моћника и формирању јасно дефинисаног става о настојању да се свету, без комплекса мале нације, покаже да Србија има традицију и културу. Све то обавеза је и због многих младих генерација које долазе.

И приликом прошлогодишње посете Краљеву, за време одржавања изложбе својих радова, Софија је била у ситуацији да се, по ко зна који пут, увери у стање у каквом се налази средњовековни замак Маглич.

- Поред толиких санџака на Балкану једини се одржао тамо где је настала средњовековна авангардна држава Србија чије су уметност и култура биле претече венецијанске ренесансе. Руина је резултат тога што Краљевчани и Београђани не знају да постоји уметност која је била претеча венецијанској ренесанси, а то је сопоћанско сликарство пре сликарства Паола Веронезеа. Бели анђео у Милешеви је био претеча Мона Лизи и нека космичка инспирација Леонарду да Винчију – објашњава де Гарофани.

Осим података о вредности и значају српске средњовековне културе градским челницима Софија упућује поруку да само великом љубављу, ентузијазмом и упорним радом могу допринети да она дође и до најудаљенијих поклоника. То би, верује она, допринело да се заустави пропадање чак и споменика као што су Сопоћани, иако су под заштитом Унеска.

Обавезе су Софију де Гарофани директно из Мрсаћа одвеле пут Париза. У Краљево ће доћи већ током следећег месеца како би са градским челницима прецизирала

учешће града у априлским Данима јоргована у Паризу. Отворена је, каже још на крају, за све идеје и пројекте који би могли да допринесу промоцији српске традиције и културе у свету. У будућности ће, због негативних искустава прошлости, бити мало опрезнија иако је, позивајући се на велику српску песникињу, спремна да срце поклони свима, али и да њој остане доста. 

Краљевачки ДневИНк 17

Значајни резултати рада Нове Србије

ДУБОКО ЗАОРАНА БРАЗДА

- У овом граду би био велики подухват запослити и сто људи, а већ ако би нека инвестиција могла да отвори 1000 радних места то би била инјекција економске природе која би могла да покрене замајац и да Краљево полако крене из учмалости у којој се налази годинама и деценијама

У коалцији странака које су после мајских избора преузеле одговорност за будућност Краљева нашала се и Нова Србија чији су одборници већи део претходног мандата у Скуштини града деловали из опозиције. Само неколико месеци били су део владајуће већине, али су под околностима које нису никада до краја разјашњене места у одборничким клупама морали да уступе својим политичким неистомишљеницима. Од тада, па све до данашњих дана, најистакнутији представници Нове Србије говоре о насилној и противно народној вољи узурпираној власти у граду која је трајала све до овогодишњих избора.

Сада, како каже шеф одборничке групе Нове Србије у Скупштин града Раде Ерац, у Краљеву постоји легална и легитимна власт која проистиче из изборне воље народа. Иако није носилац те власти Нова Србија је преузела значајан део одговорности за рад локалног парламента и функционисање појединих јавних предузећа, у којима су њихови кадрови на најодговорнијим функцијама, пре свега јавним комуналним предузећима „Путеви“ и „Водовод“. Поред њих чланови Нове Србије заузимају значајна места заменика и помоћника директора појединих установа чији је оснивач град, а и места у управним одборима у складу са коалиционим споразумом. Квалитет кадрова, потврђује Ерац, чини да сва предузећа у којима значајна места имају чланови Нове Србије, функционишу на задовољавајући начин. То је и повод да период владавине у овом мандату буде обележен на исти начин као у време кад је ова странка била кључни фактор власти.

- Тај период је обележен бројним ивестицијама и то је период када је град доживео највећи инвестициони процват у последњих неколико деценија. Само у периоду од три године и три дана овај град је добио реновиране нови и стари пут за Чачак, реновирану комплетну Ибарску магистралу према Ушћу и пут за Крагујевац. Добили смо два моста у Краљеву, обилазнице око манастира Жиче и кроз Ратину и мноштво ситних путних инвестицијама у селима око Краљева. Мислим да у том периоду није било ниједног села где Нова Србија није дубоко заорала бразду са неколико мањих, или неком већом инвестицијом – каже Ерац.

Све ово даје довољно повода за веровање да би успешан инвестициони циклус морао да се настави и у наредном периоду, а поткрепљено је чињеницом да први човек Нове Србије стоји на челу Министарства грађевине и урбанизма. То је, верује Ерац, довољан повода веровању да ће неке крупне инвестиције ове године бити реализоване баш у Краљеву. Под крупним инвестицијама подразумева и наставак свих које су започете током претходне године, пре свега завршетак спортске хале у Рибници, моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, измештање сточне пијаце у Адране и многе друге.

- Оно што је најважније, што Нова Србија очекује и на чему ћемо инсистирати ми из локалне самоуправе, је коначно почетак радова на изградњи обилазнице око града Краљева. Свима нам је јасно да је у Србији малтене свака паланка већ решила тај проблем, а Краљево је почело да га решава у време владавине Нове Србије. Направили смо полуобилазницу као један део те приче, а сада би требало да крене најважнији део инвестиције, обилазница од камиџорског моста кроз аду узводно уз Мораву до Милочаја – каже Ерац.

До сада су, када је обилазница у питању, завршавани мање видљиви административни послови и експропријација једног дела земљишта. Значајне инвестиције као ова подразумевају ангажовање великих материјалних средстава, пре свега на име надокнаде власницима пољопривредног земљишта. То је и разлог да се овај део посла реализује сукцесивно, да се одвија споро и траје дуго. Решавањем овог великог проблема отварају се значајне инвестиционе могућности. Искуства других средина сведоче о изградњи значајних привредних капацитета на веома атрактивним локацијама око градских обилазница, пре свега производних погона, бензинских пумпи, стоваришта, хотела... Њихов значај треба да буде додатни мотив локалној самоуправи да делом својих средстава уечствује у решавање имовинско правних односа

- Оно што је битно за један део града Краљева, Грдицу, Адране и део ближе камиџорском мосту, је чињеница да ће морати да дође до исправљања чувене „С“ кривине на водотоку Мораве, што значи да ће се решити и питање плављења целог подручја. Сама обилазница требало би да буде на бедему који би штитио добар део насеља од последица поплава, тако да је то још једна велика предност и још један велики проблем који треба да буде решен – каже Ерац уверен да би комлетан посао могао да буде завршен за време овог мандата локалне самоуправе.

И док из ресорног министарства стижу чврста обећања ситуацију на терену диктара управо решавање имовинских односа које је често везано за дуготрајне судске спорове.

Тема о којој се у Краљеву са несмањеним интензитетом говори већ више од две године је санција последица земљотреса. И док једни тврде да овај проблема никада у историји земље није решен на тако ефикасан начин други су склони веровањеу да то и није баш тако.

У Новој Србији верују да последице земљотреса још увек у довољној мери, а када су у питању значајне инвестиције највећим делом, нису саниране. Овде се пре свега мисли на решавање проблема урбане ревитализације зграда за колективно становање у Доситејевој улици, које подразумева рушење знатног броја стамбених објеката, пресељење становника и изградњу нових зграда. Крупан инвестициони пројекат реализовао би се током неколико наредних година, а ангажовао би знатан део локалне грађевинске оперативе. Проблеми везани за санацију последица земљотреса већ дуже време тема су контроле на различитим нивоима, а почели су да се обелодањују и први резултати полицијске истраге.

- Оно што смо сумњали да се дешава то се полако реазоткрива, и нисмо нимало срећни због тога што се потврђује оно о чему смо толико пута говорили. Скупштина града која је политички утемељена у болничкој мензи само једном је, на притисак опозиције, имала расправу о санацији земљотреса и то на основу материјала који је подељен одборницима само три минута пред почетак седнице на једном папиру формата А4. Не радујемо се чињеници да ових дана на површину излазе малверзације везане за тај период. Не радујемо се због чињенице да се таквим вестима шаље ружна слика не само о Краљеву, него и о Србији. Нико нам не гарантује да ће у неком наредном периоду да се деси нешто слично у неком другом месту, у неком другом граду, на неки други начин. Сасвим је сигурно да ће, после вести која је објављена у Краљеву, неки људи који су вољни да помогну да размисле да ли ће свој новац давати било коме, а да тај новац заврши као што је завршавао у неким случајевима у граду Краљеву – каже Ерац уз подсећање да је информација о малверзацијама везаним за поделу новца на територији Роћевића, Пекчанице и дела према Дедевцима већ било у средствима информисања.

Уз одговорност за ову врсту малверзацијиа неко ће, верују у Новој Србији, морати да одговори на питање зашто су уоште грађене монтажне куће и зашто су по квадрату коштале онолико колико је плаћено.

- Како објаснити чињеницу да је квадрат тих кућа био скупљи од кућа које се праве од чврстог материјала на класичан начин и које су сигурно квалитетније од оних које се праве од иверице, стиропора и стаклене вуне – пита Ерац стављајући у први план потребу покретања скупштинске расправе о овој причи.

Уверен да је ово, пре него ствар полиције и тужилаштва, крупно политичко питање, од превасходне важности за град је да се, зарад неких будућих догађања сличне природе, подвуче црта испод свега што се дешавало за време и после санације последица земљотреса.

Па иако у појединим моментима прича о санацији последица земљотреса, и евентуалним злоупотребама везаним за њих, може да служи за политичко увесељавање народа тешко да може да одагна мисли од суморне свакодневице коју као највећи проблем оптерећује незапосленост. Само приче, ма колико интригантне, не могу да решавају горуће проблеме града, а највећи је свакако стање привреде и незапосленост великог броја људи са високом стручном спремом који се налазе на евиднецији Националне службе за запошљавање. Све то је повод за инсистирање да Краљево што скорије добије реализацију неке велике инвестиције која би упослила већи број људи.

- У овом граду би био велики подухват запослити и сто људи, а већ ако би нека инвестиција могла да отвори 1000 радних места то би била инјекција економске природе која би могла да покрене неки замајац и да Краљево полако крене из учмалости у којој се налази годинама и деценијама. Нова Србија неће бити препрека на том путу и свакако да ћемо учинити све што је у нашој моћи да отворимо нова радна места. Управо ове инвестиције, изградња обилазнице и ревитализације целог подручја око Гимназије, значиће запошљавање комплетне инфраструктуре, грађевинске оперативе, а велики број извођача и подизвођача ће добити посао и претпостављам да ће то бити замајац за неку будућу причу – сигуран је Ерац.

На мајске изборе ове године Нова Србија је ушла у коалицији са Српском напредном странком. У складу са коалиционим споразумом припало јој је четири од укупно 16 одборничких места. Уз ове две владајућу већину у Скупштини града чине још Социјалистичка партија Србије, Уједињени региони Србије, Демократска странка Србије и Група грађана „Сложно за Краљево“. У Новој Србији као основни квалитет власти истичу чињеницу да није успостављена на силу.

- Ова власт није формирана уз благослов, или притисак, државних органа, нити је формирана уз асистенцију полиције. Све то је важило за претходну власт и то је основна замерка коју сам имао када Нова Србија није била у власти. Политичке странке које учествују на изборима треба да се науче само једном правилу, а то је да се на власт долази само, и искључиво, народном вољом, не куповином одборника, не продајом мандата, не прекрајањем народне воље, не државном тортуром, не уз асистенцију полиције Ако се тако дође на власт, онда се то зове диктатура. Овој власти можда може много тога да се замери, али не и да не проистиче из народне воље. Ова власт сигурно проистиче из народне воље – објашњава Ерац.

Поредећи рад Скупштине града у претходном и овом мандату склон је веровању да актуелна функционише на знатно култивисанији начин него претходна, а карактерише је, пре свега, знатно либералнији према захтевима опозиције. У том смислу Ерац се, као и до сада, залаже за укидање временског ограничења дискусија одборника.

- Нека свако каже шта има и нека говори колико хоће. Мислим да је то врхунац демократичности. Ту не би требало да буде неког великог ускраћивања, осим у случајевима када постоји кршење елементание пристојности и елементарних демократских начела – каже и подесћа на толерантност председника на седницама Скупштине града.

Политика је ствар интереса и њихових сукоба, ствар јавности, а народ је тај који гледа, или не гледа, телевизијски пренос седница које су крајем претходне године трајале неуобичајено дуго. Онима који гледају пружа се могућност да процењују рад оних којима су дали поверење, да се разочарају једнима, а одушеве другима.

У тренутку преузимања одговорности за функционисање града коалиција на власти наследила је буџет и Програм Дирекције за планирање и изградњу, а ребалансом у последњм кварталу минуле године кориговане су одређене позиције како би се олакшало функционисање јавних предузећа, комуналних служби и омогућила ефикаснија рализација започетих инвестиција.

Пред крај претходне усвојен буџет града за ову годину поставио је оквир у коме ће се кретати функционисање власти наредних неколико година. Већ ова ће, верује Раде Ерац, бити знатно боља него претходна јер, како рече, од две три последње горих није било у скоријој историји Краљева.

-

Краљевачки ДневИНк 16

Регулација тока Западне Мораве услов за изградњу обилазнице

НА ПОТЕЗУ ПОЛИТИЧАРИ

- На простору од камиџорског моста до Сирче Морава краћа за три километра. – Рок за реализацију пројекта вредног 4,5 милиона евра три године

Када се говори о географском положају Краљева у први план се увек ставља чињеница да се налази на у центру Србије на раскрсници путева који воде од севера ка југу и од истока ка западу. Град се налази и на раскрсници некада важних железничких пруга и ушћу Ибра у Западну Мораву. Не треба занемарити ни чињеницу да је и први већи град северно од административне границе са Аутономном покрајином Косовом и Метохијом. Све су то предности које би требало да буду добри предуслови за инвестиционо улагање у нове производне капацитете. Краљево претендује да буде административни центар регије, град у коме ће бити центар здравства, судства, школства и у који ће, као потрошачи, свакодневно долазити велики број људи.

Чињеница да дужи низ година готово да нема никаквих инвестиција поставља питање зашто ове предности нису искоришћене и да ли су довољно предочене онима који би то требало да знају.

Последњих година се све више као разлог због кога инвеститори обилазе Краљево наводи чињеница да се град налази далеко од значајних саобраћајница, првенствено аутопута. Искуство показује да изградња једног овако капиталног инфраструктурног објекта траје дуже од мандата једне власти, па они који је врше нерадо започињу инвестиције које би биле завршене у мандату неке друге.

Па ипак, све чешће се помиње коначан почетак радова на значајној саобраћајници, чији би саставни део требало да буде и обилазница око града на простору од ушћа Ибра у Западну Мораву до Милочаја. Овуда већ пролази магистрални европски пут Е761 и траса магистралног гасовода. Планирано је да обилазница буде на бедему који би читав крај штитио од поплава, а помиње се комасација земљишта и одводњавање. Ниједан од ових послова не може да почне без регулације тока Западне Мораве.

План регулације тока Западне Мораве први пут је урађен далеке 1964. године. У то време још није била изграђена хидроцентрала Ђердап, па је, у склопу државних планова заштите од поплава и наноса, држава наручила израду плана регулације водотокова.

Регулација тока Западне Мораве од Краљева према Чачку део је Генералног урбанистичког плана из 1982. године када је урбанистички планирано измештање дела тока ове реке. Иако се није тачно знала нова траса било је потребно да се планира за нека будућа времена, па је Институт за путеве почео да ради на пројекту обилазнице око Краљева. Прва варијанта подразумевала је изградњу аутопута ширине 55 метара са по три саобраћајне траке у оба смера, али се убрзо схватило да је то предимензионисано. Десет година касније проблем изградње поново је актуелизован, али се стало на истражним радовима. Изграђен је само мост преко Ибра на путу који води према Ратини, а који се даље не поклапа са трасом будућег аутопута.

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, у сарадњи са републичком Управом за путеве, започела је после 2000. године израду пројекта регулације тока реке од милочајског моста до ушћа Ибра у Мораву на дужини од око 16,5 километара, који се поклапа са трасом будуће саобраћајнице. Основни циљ је био да се смање трошкови због изградње мостова, јер би траса обилазнице одмах иза Магнохрома на три места пресецала реку.

О историјату и значају регулације Западне Мораве за привреду говорио је у краљевачком Регионалном центру Инжењерске коморе Србије дипломирани грађевински инжењер Милутин Мандић запослен у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“.

- Урадили смо главни грађевински пројекат за трасу од 8,5 километара од Ушћа Ибра до Петриног потока који се налази у делу Сирче од цркве према Морави. На два велика меандра скраћујемо Мораву за 3 км тако да остаје 5,5 километара. На једном делу градимо два велика просека, један дужине 1655 метара, и правимо ново корито реке. Радови почињу од ушћа Ибра у Западну Мораву, а прво се заштићују оба моста, јер скраћивањем река добија већи пад и веће брзине, па долази до појачане ерозије која може да поткопа стубове. Зато се од камена праве попречни стубови који треба да смање ерозиону снагу реке – објашњава Мандић.

Радови подразумевају ископ око пола милиона кубика земље и уградњу петнаестак хиљада кубика камена који би требало да од ерозије осигура будуће корито реке. У тренутку када Дирекција за планирање и изградњу добије налог од локалне самоуправе требало би да отпочне прва фаза која подразумева изузимање грађевинског земљишта и промену његове намене. Услов за то је да држава донесе одлуку о проглашењу општег интереса што би требало да спречи поједине власнике да зауставе читав процес. Али, потребно је и да локална самоуправа постигне договоре са ресорним министарствима и агенцијама због регулисања реке која је део државне имовине.

- Кад исправимо корито, и уместо 8,5 добијемо 5,5 километра дуж регулисаног тока остаће 80 до 180 метара широко земљиште које држава може трампи, продаје, претвара у индустријске зоне. Држава добија ново корито и слободан простор за неку намену, а отвара се могућност обављања бројних нових послова на  овом подручју – објашњава Мандић.

Померањем тока Мораве према Сирчи добија се пет стотина метара за проширење постојеће градске депоније која и сада ради на критичном режиму и не дозвољава одлагање комуналног отпада у дужем периоду. Тако се стварају услови за регионалну депонију која би, поред санитарног, била и рециклажни центар. У круговма оних који доносе кључне одлуке за функционисање града често се занемарује сав простор којим располаже локална заједница, а уметност газдовања требало би да буде суштина деловања сваке власти.

Ситни поседи у власништву пољопривредника овог краја не доносе значајније приходе, па и њихов интерес треба да буде промена намене земљишта чија вредност достиже већи износ него при класичној продаји. Према пројекту трошкови радова, који би трајали до четири године, достигли би износ од око четири и по милиона евра.

Регулацију тока Мораве на овом делу треба посматрати и у контексту комасације земљишта. Укрупњавањем појединачних парцела на простору од Камиџоре до Милочаја добио би се простор који би, како каже Мандић, био мала Војводина. Сваки од власника би уместо више мањих добио једну парцелу сразмерне величине, а велике површине добиле би се уклањањем дрвећа и међа између садашњих парцела. Осим тога и држава би добила нови катастар.

Што се тиче Дирекције за планирање и изградњу сва планска документа су спремна и радови на регулацији тока могли би да почну чим се реше имовинско правни односи. Одлучујући корак требало би да направе политичари кад схвате неминовност наставка радова за време неке друге власти. Изградњу овако великих и значајних инфраструктурних радова треба да финансира држава.

На простору будуће обилазнице предвиђене су три саобраћајне петље, у Адранима, код Магнохрома и у Заклопачи.

Насип висине три до шест метара од Магнохрома води узводно према Адранима иза последњих кућа у Грдици, а само у једном делу Адрана неколико кућа остало би са друге стране пута. Низводно од Магнохрома креће се према месту у близини тунела у Витановцу, одакле скреће према петљи у Заклопачи. На само километар растојања, у непосредној близини Магнохрома, обилазница ће реку прећи преко два моста. Када у близини милочајског моста пређе реку наставља према Мрсаћу и даље до Прељине.

Обавеза инвеститора је да поред аутопута обезбеди алтернативне путеве, али и прилаз њивама свих њихових власника.

Изградња аутопута, и обилазнице која је његов саставни део, треба да задржи на овим просторима локално становништво које се све више сели према великим центрима, док све већи део Србије остаје пуст, па постоји оправдана бојазан да би половина становништва земље у наредних педесет година могла да живи у Београду.

Милутин Мандић верује да би компликован пројекат регулације водотока и изградње обилазнице могао да буде реализован у наредних пет година. Трошкови од 4,5 милиона евра ни за државу као што је Србија не би требали да представљају проблем, тим пре што би били подељени на три године.

Остаје једино обавеза локалнх политичара да својим угледом код виших органа власти инисистирају на значају пројекта како новац за његову реализацију не би отишао у друге крајеве земље.

Краљевачки ДневИНк 15

Министри Динкић и Калановић у Трстенику

ПОДРШКА НАПРЕТКУ ГРАДА

Министар финансија и привреде Млађан Динкић и министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић са најближим сарадницима боравили су у петак у Трстенику где су разговарали са руководством општине које је предводио председник Мирослав Алексић.

Састанку су присуствовали и државни секретар у Министарству унутрашњих послова Миодраг Миљковић, народни посланик др Никола Јовановић, директор „Југоимпорт- СДПР“ Југослав Петковић, директор СИЕПА-е Божидар Лаганин и директор фирме за производњу пољопривредних машина „Res Trade“ Мића Поповић.

Председник Алексић је гостима представио привредне потенцијале општине, а поред упознавање са резултатима постигнутим током претходних шест месеци представљени су и планови на наредни период. Уз начин функционисања јавних предузећа министрима је предочен и значај привреде и пољопривреде за локалну заједницу и податак да је за те две гране општина Трстеник за ову годину издвојила значајна средства.

- У том смислу рачунамо на помоћ и министарства финансија и привреде, а присутнима смо представили пројекте са чијом реализацијом треба да кренемо већ ове године. Трстеник има индустријску зону од 7 хектара које ћемо понудити домаћим или страним инвеститорима који желе да инвестирају. Општина Трстеник је започела процес преузимања простора од 62 хектара, на коме се тренутно налази аеродром, и то планирамо да претворимо у индустријску зону и понудимо инвеститорима - рекао је председник општине.

Велика развојна шанса за Трстеник и цео Расински округ је Моравски коридор, па је присуство представника Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе искоришћено да се постигну договори о даљим корацима сарадње. Представници трстеничке општине посебно су истакли значај који за ову средину има „Прва петолетка“ и поновили да у том смислу очекују велику помоћ од министра Динкића и целе Владе. Посета представника министарстава настављена је посетом компанији „Прва петолетка“, где су им се придружили и представници Министарства одбране.