Србија на
раскрсници
ЗАШТО
ЕВРОПСКА УНИЈА, А НЕ РУСИЈА
Анализа
економских аспеката односа Србије са Русијом и Европском унијом треба да
допринесе објективнијој процени интереса
земље у грађењу односа са ова два актера
Када је
пре годину и по дана у оквиру Европског покрета у Србији настао Истраживачки
форум основни циљ је био да се предложе решења заснована на аргументима и
рационалном приступу истраживањима која би допринела правилном позиционирању
земље у односу на значајне актере, пре свега Европску унију и Руску Федерацију.
У оквиру деловања створена је идеја да се направи анализа економских аспеката
односа са Русијом и са Европском унијом како би могло објективније да се
процењује шта је интерес Србије у грађењу односа са ова два актера.
Иако
Србија има економске односе са великим бројем земаља њена трговина је
концентрисана на мали број трговинских партнера. Најзначајнији је Европска
унија која је у 2011. години примила 56 одсто српског извоза. Следе земље
региона, удружене у ЦЕФТА, и на крају Руска федерација са само 7 посто. Када се
анализи прикључе и земље ЦЕФТА које имају аспирације да уђу у Европску унију,
онда обим и значај ЕУ расте, јер је 80 посто српског извоза усмерено ка њој.
У
структури извоза Србије готово да је занемарљиво учешће индустријских производа
тако, да гро чине пољопривредни производи и полупроизводи који извознику доносе
мали профит. Основни услов за промену структуре извоза је што бржа
реиндустријализација земље. Половина добара које Србија увози долази из земаља
чланица Европске уније, док Руска федерација учествује са само 13,2 процента, а
значајан део тога припада енергентима.
Када се
упореди структура извоза Србије у Европску унију и Руску Федерацију нема
значајније разлике, сем што се у ЕУ извози нешто већи обим готових производа. У
складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању, који је Србија са
Европском унијом потписала 2009. године, у земље чланице се без царине и
ограничења извозе индустријски и пољопривредни производи, осим четири за који
постоје тачно дефинисане квоте, а односе се на 180 хиљада тона шећера, 8700
тона телетине, 55 хектолитара вина и 10 тона пастрмке и шарана. Проблем наше
пољопривреде састоји се у томе да не може да искористи ове квоте. У првих десет
месеци 2011. године Србија је извезла телетине за једва 7,2 процента одобрене
квоте. Насупрот увреженом мишљењу да је Србија велики извозник пољопривредних
производа овај податак делује прилично поражавајуће.
Према
истом споразуму Србија фазно либерализује тржиште за производе из земаља
Европске уније док за 20 до 23 посто пољопривредних прозвода задржава царине.
Једина је од земаља региона која је обезбедила задржавање сезонске заштите за
одређен број осетљивих пољопривредних производа који се увозе из Европске
уније.
Поред
готово неограничених могућности за извоз мало је познато да је Србији дозвољен и
неограничен транзит робе преко земаља чланица Европске уније према тржиштима
Русије, што има позитиван ефекат на трговину. Како се 95 одсто извоза до Русије
транспортује камионима ова повољност је знатно допринела повећању извоза у ову
земљу.
Примена
Споразума о стабилизацији и придруживању је у 2011. години умањила приход од
царина на увоз за 466 милиона евра. У исто време корист од преференцијалног
извоза српске привреде, на основу истог споразума, износи милијарду и 500
милиона евра. Ако се има у виду да су новац који би потрошили на царине грађани
Србије уложили у штедњу и додатну потрошњу, а тако кроз ПДВ део средстава
вратили државном буџету, онда су губици знатно мањи него што би то поједини
критичари желели да прикажу.
Истраживање
показује да Споразум о стабилизацији и придруживању пружа још неке повољности
пре свих заштиту држављана Србије који се налазе на легалном раду у земљама
Европске уније. Споразум им је омогућио да не могу бити дискриминисани по
основу држављанства у погледу услова рада, накнаде или отпуштања са посла које
је све присутније и у земљама уније. Према подацима Светске банке из 2009.
године износ дознака које долазе у Србију достигао је 5,5 милијарди евра. Под
претпоставком да само трећина запослених у иностранству долази из земаља
Европске уније може се закључити да је бар једна милијарда и 500 милиона евра
стигло у земљу захваљујући Споразуму о сарадњи и придруживању.
Економске
односе Србије и Европске уније карактерише и бесповратна помоћ за развој земље.
Буџетска помоћ од 2000. године износи 2,4 милијарде евра, иако у њој нису представљене
појединачне донација земаља уније. Због чињенице да није чланица Европске уније
само по овом основу Србија губи милијарду евра годишње. Земља чланица из
фондова уније може годишње да добије максимално 4 одсто бруто домаћег
производа. Примењено на српски буџет то би износило 1,2 милијарде евра, што је
знатно више од 200 милиона колико тренутно годишње добијамо.
До
распада Југославије почетком деведесетих година прошлог века половина извоза
бивше државе у Русију одлазила је из Србије. Од тог периода економска размена
је претрпела значајне промене и трансформације. Трговински односи Србије и
Русије дефинисани су Споразумом о слободној трговини, који је потписан 2000.
године. Протокол који је донекле изменио овај споразум је потписан 2011.
године. Основни принцип Споразума омогућава слободну трговину са изузетком
списка роба на које се и даље наплаћује царина. На том списку је 39 производа
из Србије међу којима су месо, сир, шећер, пенушаво вино, цигарете, гуме,
тканине од памука, компресори за расхладне уређаје, трактори и аутомобили.
На списку 17 производа на које се при увозу из
Русије плаћа царина налазе се пнеуматске гуме, славине, вентили и слични
уређаји, моторна возила за превоз особа, путнички аутомобили и друга моторна
возила и моторна возила за превоз робе. Иако се значај споразума посебно
потенцирао у време предизборне кампање у Европском покрету истичу да су његови домети
прилично скромни. На тржиште Русије у 2011. години извезено је робе за 600
милиона евра, док је увоз из ове земље три пута већи. Разлози томе су бројни, а
један од њих је да се међу производима који су ослобођени плаћања царине не налазе
они који би лако могао да пронађу купца на руском тржишту. Друго важно ограничење
је ниво производње коју наша привреда може да оствари да би била конкурентна,
али и неорганизован и неадекватан наступ српских компанија на том тржишту.
Једно од кључних ограничења, које има
дугорочни ефекат, је питање транспорта робе. У структури робе која се извози на
руско тржиште преовлађују расути терети који се превозе камионом што драстично
подиже крајњу цену. Железница не може да се користи због различитих стандарда
тако да као најефикснији остаје превоз Дунавом према Црном мору који није у довољној
мери развијен да би српски извоз био конкурентнији на руском тржишту. Транспорт
Дунавом не користи се јер продукција наших фирми није толика да може да напуни
баржу која може да плови и Дунавом и Црним морем, а уколико се роба претовара у
Констанци опет се трошкови транспорта значајно повећавају.
Најзначајнији инфраструктурни пројекат за
Републику Србију је изградња Јужног тока, јер подиже ниво енергетске
безбедности, а очекује се и пад цена овог енергента на нашем тржишту што би
требало да повећа конкурентности српске привреде. Упркос томе снабдевање гасом ваљало
би обезбедити и из алтернативних извора, па би било добро да се Србија укључи у
изградњу гасног прстена и гасним инсталацијама повеже са суседима, пре свега
Румунијом и Бугарском које имају значајне изворе овог енергента. Овај пројекат
је започет потписивањем уговора са бугарским премијером у Бриселу, а прва траса
треба да повеже Ниш и Димитровград са бугарском границом.
На даљи развој односа Србије и Руске
Федерације неминовно ће утицати и приступање Русије Светској трговинској
организацији што ће условити смањење просечног царинског оптерећења на увоз
робе, а очекује се да ће увозне царине у Русији са 10 бити смањене на просечних
7,8 посто. Када царина за увоз пољопривредних производа буде снижена за целих
30 процената наши производи ће се на руском тржишту срести са конкурентским
производима из других земаља, па ће и ефекти заштите коју обезбеђује Споразум о
слободној трговини бити далеко мањи.
Главни извозни адут Србије биле су свеже
јабуке. Уласком Русије у Светску
терговинску организацију царина ће са 10 бити скинута на 6 центи по колограму.
До 2017. године биће спуштена на 3 цента што ће ићи на руку највећим светским
произвођачима Кини, Чилеу и Француској које немају ограничења у транспорту која
има Србија.
Како ни 11 година после потписивања у руској
Думи није ратификован Споразум о слободној трговини са Србијом, Русија га није
ни пријавила Регионалном комитету који омогућава увид земљама чланицама Светске
трговинске организације у његов садржај. То знатно повећава ризик српских компанија
које планирају значајне инвестиције у капацитете како би извозили на руско
тржиште. Он се састоји у томе да споразум може бити укинут, или измењен, што би
Србију додатно ставило у неповољнији положај.
Европска унија бележи дефицит у економској
сарадњи са Русијом која је њен трећи увозни партнер, а када је реч о извозу
четврти. Процењује се да од укупног броја 75 посто страних директних инвестиција
у Русији долази из земаља чланица Европске уније, док у структури извоза
највеће учешће, са око 80 посто, имају енергенти. Значајно за Србију је да је
структура робне размене Европске уније и Русије веома слична стуктури коју
Србија има са Русијом. Уласком Србије у Европску унију Споразум о слободној
трговини ће престати да важи, а Србија ће примењивати Споразум о партнерству Европске
уније и Русије који је на снази од 1997. године.
Упркос кризи Европска унија је кључни
инвестициони партнер Србије, а Споразум о сарадњи и придруживању омогућава
српским извозницима приступ тржишту од пола милијарде становника.
На основу анализе дефинисане су препоруке које
би требало да унапреде економску сарадњу Србије са Европском унијом и Русијом,
а прва указује на неопходност наставка процеса економских интеграција. С тим у
вези требало би учинити све како би се створили услови за почетак преговора о равноправном
чланству Србије у Европској унији. Претпоставља се да је овај оквир најбољи за
изградњу и реиндустријализацију српске економије, и подизање нивоа
продуктивности, што ће омогућити да наши производи буду конкурентни и на руском
тржишту. Друга препорука подразумева неопходност израде стратегије и програма
мера реиндустријализације земље како би нова индустријска политика, која треба
да се заснива на спровођењу структурних реформи и инвестиција у све видове
инфраструктуре, унапредила структуру извоза.
Неопходно је предузети и све мере подршке
пољопривреди како би се искористили сви потенцијали које пружа Споразум о
сарадњи и придруживању, али и Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом
у извозу пољопривредних производа. Прва од мера која би требало да осигура
пласман роба на руско тржиште је ратификација поменутог споразума, а друга,
која значајно треба да унапреди извоз дугорочног је карактера, и подразумева
изградњу ефикасног систем транспорта на Дунаву као најделотворнијег за
транспорт робе из Србије. За процес европских интеграција и развој економских
односа са Руском Федерацијом важно је и учешће Србије у имплементацији Дунавске
стратегије коју је креирала Европска унија.
Нема коментара:
Постави коментар