Владан Глишић председнички кандидат Покрета
Двери
ПОРОДИЧНИ УМЕСТО ПОТРОШАЧКОГ МОДЕЛА ДРУШТВА
(1)
- Да би Србија могла да опстане у 21. веку
потребан је дубоки преображај српске културе, медијског простора и изборног
процеса, економског модела и геостратешког правца
Председнички кандидат Покрета Двери на
прошлогодишњим изборима Владан Глишић у политички живот Србије укључио се 1987.
године као седамнаестогодишњак. У то време постао је један од последњих
политичких осуђеника када је због оснивања и деловања тајне омладинске
антикомунистичке организације српских националиста казну издржавао у Окружном
затвору у Петровцу код Крагујевца.
Првих пет година живота, које одлучујуће
делују на формирање личности, провео је на територији Косова и Метохије. Тога
је постао свестан управо за време суђења због антикомунистичке делатности када
је судски вештак устврдио да Срби са Косова имају појачан осећај за неправду и
зато су спремни да се боре против система за који сматрају да је неправедан. А
Владан Глишић се са вршњацима борио исписујући антикомунистичке и просрпске
графите у Аранђеловцу у време када су Срби почели да дижу глас против онога што
се деценијама дешавало под притиском. Већ тада су српска и албанска деца на
Косову и Метохији била у све чешћим сукобима што је наговештавало да заједнички
живот у будућности није могућ.
Као најстарији од четворо деце Зорке и
Негослава Глишића по мајчиној линији води порекло од Лалића из Васојевића које
је краљ Александар после Првог светског рата населио у пределима око Приштине.
Они су се први нашли на удару шиптарских терориста и балиста већ првих дана
Другог светског рата. Иако су им куће паљене, а они протеривани, нису били међу
Србима који су напуштали територију Косова и Метохије. По очевој линији
Шумадинац, из села Гараша код Аранђеловца, припада породици староседелаца који
су ту живели 300 година. То је село на обронцима Букуље из кога потичу Милутин
Савић, који је касније узео име Гарашанин, село Илије Гарашанина и Светолика
Ранковића. Укорењени Шумадинац имао је прилику да буде рођен на Косову и рано
сазна како судбина овог дела земље изгледа из угла Срба из Шумадије и оних са
Косова и Метохије.
- То ми даје одређену позицију у којој да могу
да схватим шта значи та врста односа према Косову и Метохији према једном реалном
политичком смислу какав често људи имају из Шумадије, али у једном дубинском
архетипском смислу какав имају Срби који су Косово доживели на својој кожи и
који су тамо рођени. То је време комунистичког једноумља када Срби на Косову и
Метохији нису смели ни да причају о несрећама и невољама које доживљавају под
шиптарским притиском. У својој затвореној средини често су причали о томе, а ја
сам као дете имао прилике да слушам и несвестан колико то утиче на моју свест о
томе – прича Глишић.
Још у то време Срби и Албанци живели су у
изолованим заједницама, а комуникација, без обзира што се говорило о братству и
јединству, није постојала. Тадашњи режим је, као изразито антисрпски, све
неправде према Србима гурао под тепих што је оставило јак утисак на личност у
формирању. Првих пет година живота на овим просторима није било прилике да боље
упозна Албанце, јер се дружио само са српском децом. Са дистанце од четрдесет и
више година верује да у албанском народу има доста људи који покушавају да
живот заснују на нормалним вредностима. У исто време свестан је да, на основу
информација које има, тиха већина Албанаца не може да оствари срећу, нормалан
живот и будћност у „ономе шо је Тачијева квазидржава и што је терористички
крвави импровизоријум који се зове држава Косово, како је зову Американци и
Брисел“.
- Наш највећи савезник у борби за повраћај
Косова и Метохије у оквире Србије, и одбрану свих вредности које је држава
Србија кроз векове доле правила, је потреба у албанском народу да имају
нормалан живот. Они неће имати нормалан живот у „Великој Албанији“, неће моћи
да остваре нормалну људску срећу у држави у којој се тргује људским органима,
наркотицима, проституцијом, врши илегална трговина оружја и шверцују
терористичке групе исламског света. У таквом окружењу они не могу да развијају
ни своју породицу, ни нормалан живот. Много више тога су имали у оквирима
српске државе и мислим да ћемо у будућности, у потреби да се нормално живи,
међу Албанцима на Косову и Метохији имати доброг савезника у борби против шиптарског
тероризма и страних окупатора, у жељи да повратимо суверенитет Србије на тим
просторима – каже Глишић.
После три месеца, које је као малолетник
провео у истражном затвору, уследила је осуда на годину дана појачаног надзора
органа старатељства. Суђење се одвијало у време чувене Осме седнице Централног
комитета Савеза комуниста Србије, па пресуде нису биле оштрије. Глишић верује
да би он и пријатељи били много оштрије кажњени да је на власти у Србији у то
време остала дотадашња политичка елита. Политичке околности деловале су на
заташкавање целог случаја, јер после Осме седнице ЦКСКС, и почетка борбе за
српске националне интересе, није било у интересу да српски младићи затворени
због патриотских разлога, остану у затвору. Апсурдно је у то време деловала чињеница
да су они који су га хапсили због борбе за српске националне интересе, и
западни модел демократије у који је веровао, преко ноћи постали заговорници
националне борбе. То је и био разлог што је од почетка имао дистанциран став
према такозваној антибирократској револуцији.
- Суштински та антибирократска револуција била
је наставак номенклатуре и у социјалној сфери идеологије криптокомунизма и
криптотитоизма који је владао осамдесетих година, па због тога није ни могла на
прави начин да решава националне проблеме српског народа. С ове дистанце, после
свега што је клика која је дошла после 5. октобра урадила у много горој мери
урушавајући националне интересе Србије, схватам да Милошевић и његов режим нису
били толико национално штетни колико ће бити они који ће преузети власт од
њега.
У исто време, ма колико једни или други
изгледали лоши или мање лоши, суштински је корен њихове политичке идеје и
духовног хабитуса, оног на чему су заснивали своје вредности, погрешан.
Погрешан је јер заборавља да је Србија земља светосавских вредности, земља која
мора да се бави одбраном свог идентитета, а бранећи свој идентитет да препозна
шта су њене смернице у геостратешком, економском и сваком другом смислу.
То није могла да уради Милошевићева
криптотитоистичка номенклатура, а поготово после петог октобра то није могла да
уради пронато, проевроунијска, проамеричка номенклатура која је дошла на власт.
И једни и други су једнако страни српском бићу, традицији и историји да не могу
наћи решења која су добра за овај народ. Искуство деведесетих, у време када смо
ја и моји пријатељи који су покренули Двери учествовали у свим борбама против
Милошевићевог режима, искуство упознавања како ће изгледати власт тадашње
опозиције, искуство власти после петог октобра нас је научило да су све то
једнако јалове политике и да све те политике морају да буду стављене под лупу
историје. Можда је неко од њих био мање или више патриота, али у суштини су на
кормилу државе били погрешни људи за српски народ – верује Глишић.
Због тога је потребан дубоки преображај српске
културе, медијског простора и изборног процеса, па самим тим политичке елите, и
економског модела, геостратешког правца да би Србија могла да опстане у 21.
веку. Двери, као оштри противници уласка Србије у чланство Европске уније и
НАТО пакт, а свесрдно подржавају евроазијске интеграције, то отворено говоре.
Покрет Двери се залаже за економски модел
супротан садашњем неолибералном капитализму, за породични уместо потрошачког
модела друштва и културу идентитета. У њој ћирилица и српски идентитет треба да
се поставе као врхунске вредности у друштву, и медији одговарају свом народу, а
не тајкунима и заговорницима страних интереса. Тек тако постављене вредности
значиће потпуну демонтажу садашњег система. Иако легитимна и коректна Двери су
суштински антисистемска организација која се залаже за комплетну демонтажу
система који влада у Србији. У том смислу их неки политички фактори и
доживљавају као опасност и некога кога треба елиминисати из политичке борбе.
Подршка коју су на последњим изборима добили од српског народа учвршћује их у
уверењу да то неће бити могуће.
Народ на Косову и Метохији, као и српски народ
на многим просторима, био је изигран, веровао је погрешним људима, а то платио
прогоном са вековних огњишта, тако да припада највећем избегличком таласу у
Европи после Другог светског. За такав положај не може бити крив народ, већ
политичка и интелектуална елита која није дорасла улози, па више и није елита
већ једна интересна група која себичне интересе остварује на штету свог народа.
- Оно што је горак осећај у свим тим годинама
је да смо били толико збуњени у свим геополитичким и историјским околностима да
нисмо успели да урадимо ниједну корисну ствар за себе и свој народ. Суштински
је требало реаговати на начин да се много бруталније обрачунавамо са тероризмом.
То је морало да се ради, а не да се калкулише, морало је да се рачуна на
савезништво. Оно је морало да се тражи можда и међу елитама на западу које су у
том тренутку могле да имају интерес да реагују против тероризма који је
наговештавао да ће бити повезан са исламским залеђем које ће се појавити у
међувремену. Морало се реаговати на начин да се оснаже све структуре савремене
државе и никако не дозволи улазак агената страног интереса који су вршљали по
нашој медијској и културној сцени, па су тако припремили младе генерације да
буду спремне да дозволе издајничким елитама да преузму кормило државе. Морало
се реаговати на креативнији и много динамичнији начин. С обзиром на околности
предоминације евроатланског концепта на целом простору Балкана, када Русија
није имала снаге да се супростави, а кад је Кина била далеко, мора човек да
буде и блажи у оценама онога што је радио Милошевићев режим, јер су имали много
теже околности за борбу него они који су после петог октобра распродавали ову
земљу. Они се уопште нису борили за овај народ, него су обећавали да ће отићи у
евроунијску земљу дембелију, да ће све бити лепо, а у међувремену пунили џепове
и као највећи паразити се односили према свом народу и ресурсима које су узели.
Страшно је када сазнате да су они против којих сте се борили деведесетих мање
лоши него они који су дошли двехиљадитих – каже Глишић.
У том смислу више нема илузија, јер као народ
немамо право на илузије, и немамо право да кажемо битно је променити, па макар
ко дошао. После смене Милошевића, склон је веровању да су дошли гори од њега, а
можда после смене претходног режима, могу да дођу гори од тог режима.
Основ за такво размишљање је тврдња да се не
ради ништа што је претходна власт урадила када је у питању став према решавању
коначног статуса Косова и Метохије.
Ништа се, каже он, није учинило ни по питању
продаје наших ресурса странцима, подршке геј парадама, генетски модификованим
организмима, и свим стварима које су битне за породични живот сваког нашег
човека. Ако ова власт није спремна да се са свим тим обрачуна онда може да буде
можда и гора од претходне.
-
наставиће се -
Нема коментара:
Постави коментар