Краљевачки
Дани јоргована ускоро међународна манифестација?
СРЦЕ
ДОВОЉНО ВЕЛИКО ЗА СВЕ
- Више од
четврт века Софија Ћук де Гарофани бави се промоцијом српске традиције и
културе у Француској, а француске у Србији. – Са традицијом дугом двадесет
година Краљево заслужује да буде носилац међународних Дана јоргована
На
простору између Сопоћана и Милешеве где је зачета српска средњовековна држава,
и настала уметничка школа претеча венецијанске ренесансе, проживела је
најраније детињство Софија Ћук де Гарофани, позната уметница, хуманиста и
професор Академије примењених уметности у Паризу. Рођена у породици Србина из
Лике Марка Ћука детињство је провела у хармоничној породици деде Вукосава
Вуковића. По завршетку Другог светског рата краљев официр Марко Ћук одрекао се
војне каријере и посветио породици, образовању и васпитању шесторо деце. Врло
рано је Софија осетила да је средина у којој живи мала, па је на инсистирање
мајке која је пре рата била учитељица, отпутовала у Италију да учи језик како
би наставила изучавање спољне трговине. Сусрет са Мишелом де Гарофанијем на
језеру Лаго ди Гарда у близини Вероне после шест месеци познанства крунисан је
браком у који је Софија ступила са само деветнаест година. Венчањем у
Француској, и богатством које је понела из породице, наставила је Софија да
живи у Паризу који је био центар европске културе.
Софија дe
Гарофани је, као дама из високих аристократских кругова
предодређена да живи у дворском комплексу смештеном у Марн ла Валеу надомак Париза,
имала могућност да упозна људе који су обележили политички и културни живот
Француске и Европе. Међу њима су генерал Шарл де Гол, Франсоа Митеран и књижевница
Симон де Бовоар, животна сапутница Жан-Пола Сартра.
Као
почасни грађанин Париза, током четрдесет пет година проведених у Француској
успела је да, после завршене Академије примењених уметности, постане и њен
професор. Два пута је награђивана као успешна жена југословенске дијаспоре, али
и успешна жена српске дијаспоре.
Прве дане
ове године провела је у Србији, а њено присуство на Новогодишњој трци у Мрсаћу
било је повод за разговор о досадшњем животу, али и неким плановима за
будућност.
Жеља да
измири генетске антагонизме и својој кћери и двојици синова приближи културу мајке,
и све што је понела са простора Старе Рашке, утицала је да формира фондацију
која се бави промоцијом српске културе у Француској, а на чијем челу се налази
већ више од четврт века. Није тај посао у почетку био нимало лак јер је, како
рече, Француска велика и авангардна земља, Французи познати као шовинисти, а жени
која долази са простора мале нације потребно да првенствено опстане у једној
француској аристократској породици. Успела је вођена немањићком идејом да се до
равнотеже, боље него физичком снагом, стиже уз помоћ велике љубави и дипломатије.
Ни сада, као ни раније, Французи о Србима нису имали другачије, поготово не
негативно мишљење. Оно је, каже Софија де Гарофани, повремено било само резултат
перверзне политике коју не треба поистовећивати са народом.
Као гостујући професор на светским
универзитетима Софија Ћук де Гарофани држи предавања о развоју текстила кроз различите
цивилизацијске епохе, а прва сазнања о томе добила је од своје мајке, једне од
последњих учитељица ћилимарске школе у Сјеници. Знања је са успехом унела у
професију и на париској Академији одбранила тезу са темом Савремена таписерија
техником сјеничког ћилима.
И поред великих обавеза чест је гост у родном
крају где се сваке друге године, преплитањем поезије и сликарства одржава
бијенале француско-српске културе као својеврстан омаж краљу Урошу и Јелени
Анжујској. Софијина идеја је да у овај пројекат укључи и Краљево, па очекује да
би већ у априлу ове године краљевачки културни посленици могли своје
стваралаштво да приближе француској публици.
Пре две године, у време када се у Краљеву
одржавају традиционални Дани јоргована, у сличну манифестацију у Француској
било је укључено седам париских општина. Софија верује да би Краљево, са
двадесетогодишњом традицијом у овој области, требало да буде носилац међународних дана јоргована.
Идеја коју носи годинама у не тако далекој прошлости била је у Србији
злоупотребљена од стране неодговорних појединаца, а јорговани као симбол вечите
љубави и везе две земље оскрнављени. И поред дугогодишње традиције краљевачки
Дани јоргована остали су само локална манифестација која заслужује много већу
пажњу пре свега домаће, али и ностране јавности.
- То треба да се решава на државном нивоу. Ако
су Французи претпрошле године одлучили да саде јорговане у најеминентнијем
париском парку од 120 хектара, где је у дворцу боравила мадам Помпадур, онда
треба и ова држава да схвати вредност традиције и културе која је толико
деценија била анатемисана, а због чега сносимо погубне последице. Градоначелник
Краљева, и тим који води културу овог града,
треба да Београду, који је слеп и глув, укаже
на пример Француске и Париза. Они су давних година извршили децентрализацију културе
за коју не постоји само Париз као главни град. Жеља нам је да култура не буде
везана само за Београд, већ да буде равномерно развијана у свим деловима Србије
– каже Софија де Гарофани.
Велики пут је превалила Софија да би из Париза
стигла до Мрсаћа. Тако је још једном потврдила велики ентузијазам који не
јењава већ тридесет година колико траје промоција српске културе у Француској и
француске у Србији. Њен рад је у последње време усмерен ка буђењу свести градских
моћника и формирању јасно дефинисаног става о настојању да се свету, без
комплекса мале нације, покаже да Србија има традицију и културу. Све то обавеза
је и због многих младих генерација које долазе.
И приликом прошлогодишње посете Краљеву, за
време одржавања изложбе својих радова, Софија је била у ситуацији да се, по ко
зна који пут, увери у стање у каквом се налази средњовековни замак Маглич.
- Поред толиких санџака на Балкану једини се
одржао тамо где је настала средњовековна авангардна држава Србија чије су уметност
и култура биле претече венецијанске ренесансе. Руина је резултат тога што Краљевчани
и Београђани не знају да постоји уметност која је била претеча венецијанској
ренесанси, а то је сопоћанско сликарство пре сликарства Паола Веронезеа. Бели
анђео у Милешеви је био претеча Мона Лизи и нека космичка инспирација Леонарду
да Винчију – објашњава де Гарофани.
Осим података о вредности и значају српске
средњовековне културе градским челницима Софија упућује поруку да само великом
љубављу, ентузијазмом и упорним радом могу допринети да она дође и до
најудаљенијих поклоника. То би, верује она, допринело да се заустави пропадање
чак и споменика као што су Сопоћани, иако су под заштитом Унеска.
Обавезе су Софију де Гарофани директно из
Мрсаћа одвеле пут Париза. У Краљево ће доћи већ током следећег месеца како би
са градским челницима прецизирала
учешће града у априлским Данима јоргована у
Паризу. Отворена је, каже још на крају, за све идеје и пројекте који би могли
да допринесу промоцији српске традиције и културе у свету. У будућности ће,
због негативних искустава прошлости, бити мало опрезнија иако је, позивајући се
на велику српску песникињу, спремна да срце поклони свима, али и да њој остане
доста.
Нема коментара:
Постави коментар