Краљевачки ДневИНк 16

Регулација тока Западне Мораве услов за изградњу обилазнице

НА ПОТЕЗУ ПОЛИТИЧАРИ

- На простору од камиџорског моста до Сирче Морава краћа за три километра. – Рок за реализацију пројекта вредног 4,5 милиона евра три године

Када се говори о географском положају Краљева у први план се увек ставља чињеница да се налази на у центру Србије на раскрсници путева који воде од севера ка југу и од истока ка западу. Град се налази и на раскрсници некада важних железничких пруга и ушћу Ибра у Западну Мораву. Не треба занемарити ни чињеницу да је и први већи град северно од административне границе са Аутономном покрајином Косовом и Метохијом. Све су то предности које би требало да буду добри предуслови за инвестиционо улагање у нове производне капацитете. Краљево претендује да буде административни центар регије, град у коме ће бити центар здравства, судства, школства и у који ће, као потрошачи, свакодневно долазити велики број људи.

Чињеница да дужи низ година готово да нема никаквих инвестиција поставља питање зашто ове предности нису искоришћене и да ли су довољно предочене онима који би то требало да знају.

Последњих година се све више као разлог због кога инвеститори обилазе Краљево наводи чињеница да се град налази далеко од значајних саобраћајница, првенствено аутопута. Искуство показује да изградња једног овако капиталног инфраструктурног објекта траје дуже од мандата једне власти, па они који је врше нерадо започињу инвестиције које би биле завршене у мандату неке друге.

Па ипак, све чешће се помиње коначан почетак радова на значајној саобраћајници, чији би саставни део требало да буде и обилазница око града на простору од ушћа Ибра у Западну Мораву до Милочаја. Овуда већ пролази магистрални европски пут Е761 и траса магистралног гасовода. Планирано је да обилазница буде на бедему који би читав крај штитио од поплава, а помиње се комасација земљишта и одводњавање. Ниједан од ових послова не може да почне без регулације тока Западне Мораве.

План регулације тока Западне Мораве први пут је урађен далеке 1964. године. У то време још није била изграђена хидроцентрала Ђердап, па је, у склопу државних планова заштите од поплава и наноса, држава наручила израду плана регулације водотокова.

Регулација тока Западне Мораве од Краљева према Чачку део је Генералног урбанистичког плана из 1982. године када је урбанистички планирано измештање дела тока ове реке. Иако се није тачно знала нова траса било је потребно да се планира за нека будућа времена, па је Институт за путеве почео да ради на пројекту обилазнице око Краљева. Прва варијанта подразумевала је изградњу аутопута ширине 55 метара са по три саобраћајне траке у оба смера, али се убрзо схватило да је то предимензионисано. Десет година касније проблем изградње поново је актуелизован, али се стало на истражним радовима. Изграђен је само мост преко Ибра на путу који води према Ратини, а који се даље не поклапа са трасом будућег аутопута.

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, у сарадњи са републичком Управом за путеве, започела је после 2000. године израду пројекта регулације тока реке од милочајског моста до ушћа Ибра у Мораву на дужини од око 16,5 километара, који се поклапа са трасом будуће саобраћајнице. Основни циљ је био да се смање трошкови због изградње мостова, јер би траса обилазнице одмах иза Магнохрома на три места пресецала реку.

О историјату и значају регулације Западне Мораве за привреду говорио је у краљевачком Регионалном центру Инжењерске коморе Србије дипломирани грађевински инжењер Милутин Мандић запослен у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“.

- Урадили смо главни грађевински пројекат за трасу од 8,5 километара од Ушћа Ибра до Петриног потока који се налази у делу Сирче од цркве према Морави. На два велика меандра скраћујемо Мораву за 3 км тако да остаје 5,5 километара. На једном делу градимо два велика просека, један дужине 1655 метара, и правимо ново корито реке. Радови почињу од ушћа Ибра у Западну Мораву, а прво се заштићују оба моста, јер скраћивањем река добија већи пад и веће брзине, па долази до појачане ерозије која може да поткопа стубове. Зато се од камена праве попречни стубови који треба да смање ерозиону снагу реке – објашњава Мандић.

Радови подразумевају ископ око пола милиона кубика земље и уградњу петнаестак хиљада кубика камена који би требало да од ерозије осигура будуће корито реке. У тренутку када Дирекција за планирање и изградњу добије налог од локалне самоуправе требало би да отпочне прва фаза која подразумева изузимање грађевинског земљишта и промену његове намене. Услов за то је да држава донесе одлуку о проглашењу општег интереса што би требало да спречи поједине власнике да зауставе читав процес. Али, потребно је и да локална самоуправа постигне договоре са ресорним министарствима и агенцијама због регулисања реке која је део државне имовине.

- Кад исправимо корито, и уместо 8,5 добијемо 5,5 километра дуж регулисаног тока остаће 80 до 180 метара широко земљиште које држава може трампи, продаје, претвара у индустријске зоне. Држава добија ново корито и слободан простор за неку намену, а отвара се могућност обављања бројних нових послова на  овом подручју – објашњава Мандић.

Померањем тока Мораве према Сирчи добија се пет стотина метара за проширење постојеће градске депоније која и сада ради на критичном режиму и не дозвољава одлагање комуналног отпада у дужем периоду. Тако се стварају услови за регионалну депонију која би, поред санитарног, била и рециклажни центар. У круговма оних који доносе кључне одлуке за функционисање града често се занемарује сав простор којим располаже локална заједница, а уметност газдовања требало би да буде суштина деловања сваке власти.

Ситни поседи у власништву пољопривредника овог краја не доносе значајније приходе, па и њихов интерес треба да буде промена намене земљишта чија вредност достиже већи износ него при класичној продаји. Према пројекту трошкови радова, који би трајали до четири године, достигли би износ од око четири и по милиона евра.

Регулацију тока Мораве на овом делу треба посматрати и у контексту комасације земљишта. Укрупњавањем појединачних парцела на простору од Камиџоре до Милочаја добио би се простор који би, како каже Мандић, био мала Војводина. Сваки од власника би уместо више мањих добио једну парцелу сразмерне величине, а велике површине добиле би се уклањањем дрвећа и међа између садашњих парцела. Осим тога и држава би добила нови катастар.

Што се тиче Дирекције за планирање и изградњу сва планска документа су спремна и радови на регулацији тока могли би да почну чим се реше имовинско правни односи. Одлучујући корак требало би да направе политичари кад схвате неминовност наставка радова за време неке друге власти. Изградњу овако великих и значајних инфраструктурних радова треба да финансира држава.

На простору будуће обилазнице предвиђене су три саобраћајне петље, у Адранима, код Магнохрома и у Заклопачи.

Насип висине три до шест метара од Магнохрома води узводно према Адранима иза последњих кућа у Грдици, а само у једном делу Адрана неколико кућа остало би са друге стране пута. Низводно од Магнохрома креће се према месту у близини тунела у Витановцу, одакле скреће према петљи у Заклопачи. На само километар растојања, у непосредној близини Магнохрома, обилазница ће реку прећи преко два моста. Када у близини милочајског моста пређе реку наставља према Мрсаћу и даље до Прељине.

Обавеза инвеститора је да поред аутопута обезбеди алтернативне путеве, али и прилаз њивама свих њихових власника.

Изградња аутопута, и обилазнице која је његов саставни део, треба да задржи на овим просторима локално становништво које се све више сели према великим центрима, док све већи део Србије остаје пуст, па постоји оправдана бојазан да би половина становништва земље у наредних педесет година могла да живи у Београду.

Милутин Мандић верује да би компликован пројекат регулације водотока и изградње обилазнице могао да буде реализован у наредних пет година. Трошкови од 4,5 милиона евра ни за државу као што је Србија не би требали да представљају проблем, тим пре што би били подељени на три године.

Остаје једино обавеза локалнх политичара да својим угледом код виших органа власти инисистирају на значају пројекта како новац за његову реализацију не би отишао у друге крајеве земље.